حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى ، حَدَّثَنَا سَالِمُ بْنُ نُوحٍ ، عَنْ عُمَرَ بْنِ عَامِرٍ ، عَنْ حَمَّادٍ ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ ، قَالَ : " مِيرَاثُهُ لِأُمِّهِ تَعْقِلُ عَنْهُ عَصَبَةُ أُمِّهِ " ، وَقَالَ قَتَادَةُ ، عَنْ الْحَسَنِ : لِأُمِّهِ الثُّلُثُ، وَبَقِيَّةُ الْمَالِ لِعَصَبَةِ أُمِّهِ
Ibrohim Abdulloh (ibn Masʼud roziyallohu anhu)dan (rivoyat qiladi): u: «Uning merosi onasinikidir; uning nomidan diyatni onasining asabasi toʻlaydi», — dedi. Qatoda esa Hasandan (rivoyat qilib): «Onasiga uchdan bir, molning qolgani onasining asabasiga», — dedi.Иброҳим Абдуллоҳ (ибн Масъуд розияллоҳу анҳу)дан (ривоят қилади): у: «Унинг мероси онасиникидир; унинг номидан диятни онасининг асабаси тўлайди», — деди. Қатода эса Ҳасандан (ривоят қилиб): «Онасига учдан бир, молнинг қолгани онасининг асабасига», — деди.