حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ الطَّيَالِسِيُّ ، حَدَّثَنَا أَبُو شِهَابٍ عَبْدُ رَبِّهِ بْنُ نَافِعٍ ، عَنْ الْأَعْمَشِ ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ ، قَالَ : " إِذَا أَوْصَى الرَّجُلُ بِالثُّلُثِ، وَالرُّبُعِ، فَفِي الْعَيْنِ وَالدَّيْنِ، وَإِذَا أَوْصَى بِخَمْسِينَ أَوْ سِتِّينَ إِلَى الْمِائَةِ، فَفِي الْعَيْنِ حَتَّى يَبْلُغَ الثُّلُثَ "
Ibrohimdan rivoyat qilinadi: U dedi: «Kishi uchdan bir yoki toʻrtdan birni vasiyat qilsa, bu naqd molda ham, qarzda ham (joriy) boʻladi; ellik yoki oltmishdan yuzgacha vasiyat qilsa, uchdan birga yetgunicha naqd molda boʻladi».Иброҳимдан ривоят қилинади: У деди: «Киши учдан бир ёки тўртдан бирни васият қилса, бу нақд молда ҳам, қарзда ҳам (жорий) бўлади; эллик ёки олтмишдан юзгача васият қилса, учдан бирга етгунича нақд молда бўлади».