HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sunan ad-Dorimiy · HadisСунан ад-Доримий · Ҳадис3142

حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ ، حَدَّثَنَا زَائِدَةُ بْنُ مُوسَى الْهَمْدَانِيُّ ، حَدَّثَنِي سَيَّارُ بْنُ أَبِي كَرِبٍ : " أَنَّ آتِيًا أَتَى شُرَيْحًا ، فَسَأَلَهُ عَنْ رَجُلٍ أَوْصَى بِسَهْمٍ مِنْ مَالِهِ، قَالَ : تُحْسَبُ الْفَرِيضَةُ، فَمَا بَلَغَ سِهَامَهَا، أُعْطِيَ الْمُوصَى لَهُ سَهْمًا كَأَحَدِهَا "

Sayyor ibn Abu Karib (rivoyat qildi)ki, bir kishi Shurayhning oldiga kelib, undan molidan bir sahm vasiyat qilgan kishi haqida soʻradi. U: «Farizalar hisoblanadi, uning sahmlari qanchaga yetsa, vasiyat qilingan kishiga ulardan biriga teng bir sahm beriladi», dedi.Сайёр ибн Абу Кариб (ривоят қилди)ки, бир киши Шурайҳнинг олдига келиб, ундан молидан бир саҳм васият қилган киши ҳақида сўради. У: «Фаризалар ҳисобланади, унинг саҳмлари қанчага етса, васият қилинган кишига улардан бирига тенг бир саҳм берилади», деди.