أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يُونُسَ ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرٍ ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ ، عَنْ ابْنِ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ، قَالَ : " وُجِدَ أَكْثَرُ حَدِيثِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عِنْدَ هَذَا الْحَيِّ مِنْ الْأَنْصَارِ، وَاللَّهِ إِنْ كُنْتُ لَآتِي الرَّجُلَ مِنْهُمْ، فَيُقَالُ : هُوَ نَائِمٌ، فَلَوْ شِئْتُ أَنْ يُوقَظَ لِي، فَأَدَعُهُ حَتَّى يَخْرُجَ لِأَسْتَطِيبَ بِذَلِكَ حَدِيثَهُ "
Ibn Abbos (roziyallohu anhu) aytdi: «Rasululloh ﷺning hadislarining koʻpi mana shu ansor qabilasining huzurida topildi. Allohga qasamki, men ulardan bir kishining oldiga kelardim, menga: u uxlayapti, deyilardi. Agar istaganimda, u men uchun uygʻotilardi, lekin men uni oʻzi chiqquncha qoldirardim — shu bilan uning hadisini yoqimli qilib olardim».Ибн Аббос (розияллоҳу анҳу) айтди: «Расулуллоҳ ﷺнинг ҳадисларининг кўпи мана шу ансор қабиласининг ҳузурида топилди. Аллоҳга қасамки, мен улардан бир кишининг олдига келардим, менга: у ухлаяпти, дейиларди. Агар истаганимда, у мен учун уйғотиларди, лекин мен уни ўзи чиққунча қолдирардим — шу билан унинг ҳадисини ёқимли қилиб олардим».