أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَعِيدٍ ، حَدَّثَنَا عَبْدُ السَّلَامِ بْنُ حَرْبٍ ، عَنْ عَبْدِ الْأَعْلَى ، عَنْ الْحَسَنِ ، أَنَّهُ دَخَلَ السُّوقَ فَسَاوَمَ رَجُلًا بِثَوْبٍ، فَقَالَ : " هُوَ لَكَ بِكَذَا وَكَذَا، وَاللَّهِ لَوْ كَانَ غَيْرَكَ مَا أَعْطَيْتُهُ، فَقَالَ : فَعَلْتُمُوهَا، فَمَا رُئِيَ بَعْدَهَا مُشْتَرِيًا مِنْ السُّوقِ، وَلَا بَائِعًا حَتَّى لَحِقَ بِاللَّهِ G "
Abdulaʼlo Hasandan rivoyat qildi: U bozorga kirib, bir kishi bilan bir mato haqida narx talashdi. (Sotuvchi): «U senga mana buncha, Allohga qasamki, agar boshqa kishi boʻlganida, uni bermagan boʻlardim», dedi. (Hasan): «Shundayam qildingizmi?» dedi. Shundan keyin u Allohga (yoʻliqib) ketguncha bozorda na xaridor, na sotuvchi boʻlib koʻrindi.Абдулаъло Ҳасандан ривоят қилди: У бозорга кириб, бир киши билан бир мато ҳақида нарх талашди. (Сотувчи): «У сенга мана бунча, Аллоҳга қасамки, агар бошқа киши бўлганида, уни бермаган бўлардим», деди. (Ҳасан): «Шундаям қилдингизми?» деди. Шундан кейин у Аллоҳга (йўлиқиб) кетгунча бозорда на харидор, на сотувчи бўлиб кўринди.