حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ رَجُلاً، أَمَرَهُ أَبُوهُ أَوْ أُمُّهُ - شَكَّ شُعْبَةُ - أَنْ يُطَلِّقَ، امْرَأَتَهُ فَجَعَلَ عَلَيْهِ مِائَةَ مُحَرَّرٍ . فَأَتَى أَبَا الدَّرْدَاءِ فَإِذَا هُوَ يُصَلِّي الضُّحَى وَيُطِيلُهَا وَصَلَّى مَا بَيْنَ الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ فَسَأَلَهُ فَقَالَ أَبُو الدَّرْدَاءِ أَوْفِ بِنَذْرِكَ وَبَرَّ وَالِدَيْكَ . وَقَالَ أَبُو الدَّرْدَاءِ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ يَقُولُ " الْوَالِدُ أَوْسَطُ أَبْوَابِ الْجَنَّةِ فَحَافِظْ عَلَى وَالِدَيْكَ أَوِ اتْرُكْ " .
Abu Dardo (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishiga otasi yo onasi uni xotinini taloq qilishga buyurdi. U esa agar shunday qilsa, yuzta qul ozod qilishni oʻziga vojib etib qoʻydi. Soʻng u Abu Dardoning oldiga keldi. Qarasa, u zuho namozini oʻqib, uni choʻzayotgan va peshin bilan asr orasida ham namoz oʻqiyotgan ekan. U bu haqda soʻradi, Abu Dardo: «Nazringni bajo keltir va ota-onangga yaxshilik qil», dedi. Yana Abu Dardo: «Men Rasululloh ﷺning: ‹Ota jannat eshiklarining eng oʻrtadagisidir. Bas, ota-onangni saqlab qol yoki uni tark et›, deganlarini eshitganman», dedi.Абу Дардо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир кишига отаси ё онаси уни хотинини талоқ қилишга буюрди. У эса агар шундай қилса, юзта қул озод қилишни ўзига вожиб этиб қўйди. Сўнг у Абу Дардонинг олдига келди. Қараса, у зуҳо намозини ўқиб, уни чўзаётган ва пешин билан аср орасида ҳам намоз ўқиётган экан. У бу ҳақда сўради, Абу Дардо: «Назрингни бажо келтир ва ота-онангга яхшилик қил», деди. Яна Абу Дардо: «Мен Расулуллоҳ ﷺнинг: ‹Ота жаннат эшикларининг энг ўртадагисидир. Бас, ота-онангни сақлаб қол ёки уни тарк эт›, деганларини эшитганман», деди.