حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ أَبِي الْمُغِيرَةِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ الرَّجُلُ يَقُوتُ أَهْلَهُ قُوتًا فِيهِ سَعَةٌ وَكَانَ الرَّجُلُ يَقُوتُ أَهْلَهُ قُوتًا فِيهِ شِدَّةٌ فَنَزَلَتْ {مِنْ أَوْسَطِ مَا تُطْعِمُونَ أَهْلِيكُمْ} .
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Baʼzi kishi oilasini toʻkin-sochin taomlantirar, baʼzi kishi esa oilasini nihoyatda tanqislik bilan taomlantirar edi. Shunda {oilangizga yedirgan taomingizning oʻrtachasidan} degan oyat nozil boʻldi. (Moida 89)Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Баъзи киши оиласини тўкин-сочин таомлантирар, баъзи киши эса оиласини ниҳоятда танқислик билан таомлантирар эди. Шунда {оилангизга едирган таомингизнинг ўртачасидан} деган оят нозил бўлди. (Моида 89)