حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عَمَّارٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ بَحِيرِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ مَعْدَانَ، عَنِ الْمِقْدَامِ بْنِ مَعْدِيكَرِبَ الزُّبَيْدِيِّ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ قَالَ " مَا كَسَبَ الرَّجُلُ كَسْبًا أَطْيَبَ مِنْ عَمَلِ يَدِهِ وَمَا أَنْفَقَ الرَّجُلُ عَلَى نَفْسِهِ وَأَهْلِهِ وَوَلَدِهِ وَخَادِمِهِ فَهُوَ صَدَقَةٌ " .
Miqdom ibn Maʼdikarib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kishi oʻz qoʻli mehnatidan koʻra halolroq narsa kasb qilmadi. Kishi oʻziga, ahliga, bolasiga va xizmatkoriga sarflagan narsasi esa sadaqadir», dedilar.Миқдом ибн Маъдикариб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Киши ўз қўли меҳнатидан кўра ҳалолроқ нарса касб қилмади. Киши ўзига, аҳлига, боласига ва хизматкорига сарфлаган нарсаси эса садақадир», дедилар.