حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَجُلاً، أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ أُمِّي افْتُلِتَتْ نَفْسُهَا وَلَمْ تُوصِ وَإِنِّي أَظُنُّهَا لَوْ تَكَلَّمَتْ لَتَصَدَّقَتْ فَلَهَا أَجْرٌ إِنْ تَصَدَّقْتُ عَنْهَا وَلِيَ أَجْرٌ فَقَالَ " نَعَمْ " .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadiki, bir kishi Nabiy ﷺ huzurlariga kelib: «Onam toʻsatdan vafot etdi va vasiyat qilmadi. Men, agar u gapira olganida edi, albatta sadaqa qilardi, deb oʻylayman. Agar men uning nomidan sadaqa qilsam, unga ajr boʻladimi va menga ajr boʻladimi?», dedi. Shunda u zot: «Ha», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинадики, бир киши Набий ﷺ ҳузурларига келиб: «Онам тўсатдан вафот этди ва васият қилмади. Мен, агар у гапира олганида эди, албатта садақа қиларди, деб ўйлайман. Агар мен унинг номидан садақа қилсам, унга ажр бўладими ва менга ажр бўладими?», деди. Шунда у зот: «Ҳа», дедилар.