حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحِيمِ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ، أَنَّ قَوْمًا، قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ قَوْمًا يَأْتُونَا بِلَحْمٍ لاَ نَدْرِي ذُكِرَ اسْمُ اللَّهِ عَلَيْهِ أَمْ لاَ قَالَ " سَمُّوا أَنْتُمْ وَكُلُوا " . وَكَانُوا حَدِيثَ عَهْدٍ بِالْكُفْرِ .
Muʼminlar onasi Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Bir qavm: «Ey Allohning Rasuli, bazi kishilar bizga goʻsht keltiradilar, biz uning ustida Allohning nomi zikr qilinganmi yoki yoʻqmi, bilmaymiz», dedilar. U zot: «Oʻzlaringiz (Allohning nomini) ayting va yenglar», dedilar. Ular esa kufrdan endigina chiqqan (yangi musulmon boʻlgan) kishilar edilar.Муъминлар онаси Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Бир қавм: «Эй Аллоҳнинг Расули, бази кишилар бизга гўшт келтирадилар, биз унинг устида Аллоҳнинг номи зикр қилинганми ёки йўқми, билмаймиз», дедилар. У зот: «Ўзларингиз (Аллоҳнинг номини) айтинг ва енглар», дедилар. Улар эса куфрдан эндигина чиққан (янги мусулмон бўлган) кишилар эдилар.