حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَنْبَأَنَا دَاوُدُ بْنُ أَبِي هِنْدٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ صَفْوَانَ، أَنَّهُ مَرَّ عَلَى النَّبِيِّ ـ صلى الله عليه وسلم ـ بِأَرْنَبَيْنِ مُعَلِّقَهُمَا فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أَصَبْتُ هَذَيْنِ الأَرْنَبَيْنِ فَلَمْ أَجِدْ حَدِيدَةً أُذَكِّيهِمَا بِهَا فَذَكَّيْتُهُمَا بِمَرْوَةٍ أَفَآكُلُ قَالَ " كُلْ " .
Muhammad ibn Safvon (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u Paygʻambar ﷺ ning oldidan ikkita quyonni osilgan holda koʻtarib oʻtdi va: «Yo Rasululloh, men bu ikki quyonni tutdim, ammo ularni soʻyish uchun temir topolmadim, shuning uchun ularni oq tosh (marva) bilan soʻydim. Ularni yeyaveraymi?» dedi. U zot: «Ye», dedilar.Муҳаммад ибн Сафвон (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у Пайғамбар ﷺ нинг олдидан иккита қуённи осилган ҳолда кўтариб ўтди ва: «Ё Расулуллоҳ, мен бу икки қуённи тутдим, аммо уларни сўйиш учун темир тополмадим, шунинг учун уларни оқ тош (марва) билан сўйдим. Уларни еяверайми?» деди. У зот: «Е», дедилар.