حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عَمَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ شُعَيْبِ بْنِ شَابُورَ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ بَشِيرٍ، عَنْ قَتَادَةَ، أَنَّهُ حَدَّثَهُمْ عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ الْجَرْمِيِّ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ أَبِي أَسْمَاءَ الرَّحَبِيِّ، عَنْ ثَوْبَانَ، مَوْلَى رَسُولِ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ قَالَ " زُوِيَتْ لِيَ الأَرْضُ حَتَّى رَأَيْتُ مَشَارِقَهَا وَمَغَارِبَهَا وَأُعْطِيتُ الْكَنْزَيْنِ الأَصْفَرَ - أَوِ الأَحْمَرَ - وَالأَبْيَضَ - يَعْنِي الذَّهَبَ وَالْفِضَّةَ - وَقِيلَ لِي إِنَّ مُلْكَكَ إِلَى حَيْثُ زُوِيَ لَكَ وَإِنِّي سَأَلْتُ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ ثَلاَثًا أَنْ لاَ يُسَلِّطَ عَلَى أُمَّتِي جُوعًا فَيُهْلِكَهُمْ بِهِ عَامَّةً وَأَنْ لاَ يَلْبِسَهُمْ شِيَعًا وَيُذِيقَ بَعْضَهُمْ بَأْسَ بَعْضٍ وَإِنَّهُ قِيلَ لِي إِذَا قَضَيْتُ قَضَاءً فَلاَ مَرَدَّ لَهُ وَإِنِّي لَنْ أُسَلِّطَ عَلَى أُمَّتِكَ جُوعًا فَيُهْلِكَهُمْ فِيهِ وَلَنْ أَجْمَعَ عَلَيْهِمْ مَنْ بَيْنَ أَقْطَارِهَا حَتَّى يُفْنِيَ بَعْضُهُمْ بَعْضًا وَيَقْتُلَ بَعْضُهُمْ بَعْضًا . وَإِذَا وُضِعَ السَّيْفُ فِي أُمَّتِي فَلَنْ يُرْفَعَ عَنْهُمْ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ وَإِنَّ مِمَّا أَتَخَوَّفُ عَلَى أُمَّتِي أَئِمَّةً مُضِلِّينَ وَسَتَعْبُدُ قَبَائِلُ مِنْ أُمَّتِي الأَوْثَانَ وَسَتَلْحَقُ قَبَائِلُ مِنْ أُمَّتِي بِالْمُشْرِكِيِنَ وَإِنَّ بَيْنَ يَدَىِ السَّاعَةِ دَجَّالِينَ كَذَّابِينَ قَرِيبًا مِنْ ثَلاَثِينَ كُلُّهُمْ يَزْعُمُ أَنَّهُ نَبِيٌّ وَلَنْ تَزَالَ طَائِفَةٌ مِنْ أُمَّتِي عَلَى الْحَقِّ مَنْصُورِينَ لاَ يَضُرُّهُمْ مَنْ خَالَفَهُمْ حَتَّى يَأْتِيَ أَمْرُ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ " . قَالَ أَبُو الْحَسَنِ لَمَّا فَرَغَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ مِنْ هَذَا الْحَدِيثِ قَالَ مَا أَهْوَلَهُ .
Sawbon (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Menga yer yigʻib koʻrsatildi, hatto uning sharqlarini va gʻarblarini koʻrdim. Menga ikki xazina — sariq (yoki qizil) va oq, yaʼni oltin va kumush berildi. Menga: ‹Sening mulking senga yigʻib koʻrsatilgan joygacha yetadi›, deyildi. Men Alloh azza va jalladan uch narsani soʻradim: ummatimga umumiy ochlik hukmron qilib, ularni u bilan halok etmasligini, ularni firqalarga boʻlib, bir-biriga zoʻravonlikni tattirmasligini soʻradim. Menga: ‹Men bir hukm chiqarsam, uni qaytaruvchi yoʻq. Men sening ummatingga ularni halok etadigan ochlikni hech qachon hukmron qilmayman va ularning baʼzisi baʼzisini yoʻq qilib, bir-birini oʻldirmaguncha, atroflaridan dushmanni ularga qarshi toʻplamayman. Ummatimda qilich qoʻyilsa, qiyomat kunigacha ulardan koʻtarilmaydi›, deyildi. Ummatim borasida qoʻrqadigan narsalarimdan biri — adashtiruvchi imomlardir. Ummatimdan baʼzi qabilalar butlarga ibodat qiladi va ummatimdan baʼzi qabilalar mushriklarga qoʻshiladi. Albatta, qiyomat oldidan yolgʻonchi dajjollar — oʻttizga yaqin — chiqadi, ularning har biri oʻzini paygʻambar deb daʼvo qiladi. Ummatimdan bir toifa haq ustida gʻolib boʻlib turaveradi, ularga qarshi chiqqanlar ularga zarar yetkaza olmaydi, toki Alloh azza va jallaning amri (qiyomat) kelgunicha», dedilar. Abul-Hasan aytdi: Abu Abdulloh bu hadisdan tugatganida: «Bu qanchalar dahshatli!» dedi.Саwбон (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Менга ер йиғиб кўрсатилди, ҳатто унинг шарқларини ва ғарбларини кўрдим. Менга икки хазина — сариқ (ёки қизил) ва оқ, яъни олтин ва кумуш берилди. Менга: ‹Сенинг мулкинг сенга йиғиб кўрсатилган жойгача етади›, дейилди. Мен Аллоҳ азза ва жалладан уч нарсани сўрадим: умматимга умумий очлик ҳукмрон қилиб, уларни у билан ҳалок этмаслигини, уларни фирқаларга бўлиб, бир-бирига зўравонликни таттирмаслигини сўрадим. Менга: ‹Мен бир ҳукм чиқарсам, уни қайтарувчи йўқ. Мен сенинг умматингга уларни ҳалок этадиган очликни ҳеч қачон ҳукмрон қилмайман ва уларнинг баъзиси баъзисини йўқ қилиб, бир-бирини ўлдирмагунча, атрофларидан душманни уларга қарши тўпламайман. Умматимда қилич қўйилса, қиёмат кунигача улардан кўтарилмайди›, дейилди. Умматим борасида қўрқадиган нарсаларимдан бири — адаштирувчи имомлардир. Умматимдан баъзи қабилалар бутларга ибодат қилади ва умматимдан баъзи қабилалар мушрикларга қўшилади. Албатта, қиёмат олдидан ёлғончи дажжоллар — ўттизга яқин — чиқади, уларнинг ҳар бири ўзини пайғамбар деб даъво қилади. Умматимдан бир тоифа ҳақ устида ғолиб бўлиб тураверади, уларга қарши чиққанлар уларга зарар етказа олмайди, токи Аллоҳ азза ва жалланинг амри (қиёмат) келгунича», дедилар. Абул-Ҳасан айтди: Абу Абдуллоҳ бу ҳадисдан тугатганида: «Бу қанчалар даҳшатли!» деди.