حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَعَلِيُّ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ الْمُنْذِرِ، عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ، قَالَتْ: أَفْطَرْنَا عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ فِي يَوْمِ غَيْمٍ ثُمَّ طَلَعَتِ الشَّمْسُ . قُلْتُ لِهِشَامٍ: أُمِرُوا بِالْقَضَاءِ؟ قَالَ: لاَ بُدَّ مِنْ ذَلِكَ .
Asmo bint Abu Bakr (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Biz Rasululloh ﷺ zamonlarida bulutli bir kunda roʻzamizni ochdik, soʻng quyosh chiqib qoldi. Men Hishomga: «Ular qazo qilishga buyurildimi?» dedim. U: «Buni qazo qilish shart edi», dedi.Асмо бинт Абу Бакр (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Биз Расулуллоҳ ﷺ замонларида булутли бир кунда рўзамизни очдик, сўнг қуёш чиқиб қолди. Мен Ҳишомга: «Улар қазо қилишга буюрилдими?» дедим. У: «Буни қазо қилиш шарт эди», деди.