حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ أَتَانِي عَمِّي مِنَ الرَّضَاعَةِ أَفْلَحُ بْنُ أَبِي قُعَيْسٍ يَسْتَأْذِنُ عَلَىَّ بَعْدَ مَا ضُرِبَ الْحِجَابُ فَأَبَيْتُ أَنْ آذَنَ لَهُ حَتَّى دَخَلَ عَلَىَّ النَّبِيُّ ـ صلى الله عليه وسلم ـ فَقَالَ " إِنَّهُ عَمُّكِ فَأْذَنِي لَهُ " . فَقُلْتُ إِنَّمَا أَرْضَعَتْنِي الْمَرْأَةُ وَلَمْ يُرْضِعْنِي الرَّجُلُ قَالَ " تَرِبَتْ يَدَاكِ أَوْ يَمِينُكِ " .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Hijob (parda tutish) buyrugʻi kelganidan keyin emizishlik amakim Aflah ibn Abu Quays mening oldimga kirishga izn soʻrab keldi. Men unga izn berishdan bosh tortdim, toki Nabiy ﷺ oldimga kirib: «U amaking-ku, unga izn ber», dedilar. Men: «Meni ayol emizgan, erkak emizmagan-ku», dedim. U zot: «Qoʻling tuproqqa belansin» yoki «Oʻng qoʻling tuproqqa belansin», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Ҳижоб (парда тутиш) буйруғи келганидан кейин эмизишлик амаким Афлаҳ ибн Абу Қуайс менинг олдимга киришга изн сўраб келди. Мен унга изн беришдан бош тортдим, токи Набий ﷺ олдимга кириб: «У амакинг-ку, унга изн бер», дедилар. Мен: «Мени аёл эмизган, эркак эмизмаган-ку», дедим. У зот: «Қўлинг тупроққа белансин» ёки «Ўнг қўлинг тупроққа белансин», дедилар.