نَا عَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ الْعَلاءِ ، نَا سُفْيَانُ ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْتَشِرِ ، عَنْ أَبِيهِ ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ سَالِمٍ ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ : أَنّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ " يَقْرَأُ فِي الْعِيدَيْنِ ، وَقَالَ مَرَّةً : فِي الْعِيدِ بِـ : سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى وَ هَلْ أَتَاكَ حَدِيثُ الْغَاشِيَةِ ، فَإِنْ وَافَقَ ذَلِكَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ قَرَأَ بِهِمَا "
Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ ikki iydda — bir marta: iydda, dedi — {Sabbihisma robbikal aʼlaa} va {Hal ataaka hadiisul gʻoshiya} (suralarini) oʻqir edilar. Agar u juma kuniga toʻgʻri kelib qolsa, u ikkisida ham shu (suralar)ni oʻqir edilar.Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ икки ийдда — бир марта: ийдда, деди — {Саббиҳисма роббикал аълаа} ва {Ҳал атаака ҳадиисул ғошия} (сураларини) ўқир эдилар. Агар у жума кунига тўғри келиб қолса, у иккисида ҳам шу (суралар)ни ўқир эдилар.