نا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ ، نا عَبْدُ الرَّزَّاقِ ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ ، عَنِ الزُّهْرِيِّ ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ ، قَالَ : كَانَ أَبُو هُرَيْرَةَ " يُصَلِّي بِنَا ، فَيُكَبِّرُ حِينَ يَقُومُ ، وَحِينَ يَرْكَعُ ، وَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَسْجُدَ ، وَبَعْدَ مَا يَرْفَعُ مِنَ الرُّكُوعِ ، وَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَسْجُدَ بَعْدَ مَا يَرْفَعُ مِنَ السُّجُودِ ، وَإِذَا جَلَسَ ، وَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَقُومَ فِي الرَّكْعَتَيْنِ كَبَّرَ ، وَيُكَبِّرُ مِثْلَ ذَلِكَ فِي الرَّكْعَتَيْنِ الأُخْرَيَيْنِ ، فَإِذَا سَلَّمَ ، قَالَ : وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ إِنِّي لأَقْرَبُكُمْ شَبَهًا بِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، يَعْنِي صَلاتَهُ ، مَا زَالَتْ هَذِهِ صَلاتُهُ حَتَّى فَارَقَ الدُّنْيَا "
Abu Salama ibn Abdurrahmon aytdi: Abu Hurayra bizga namoz oʻqib berardi; turganda takbir aytar, rukuʼ qilganda, sajda qilmoqchi boʻlganda, rukuʼdan koʻtarilgandan keyin, sajdadan koʻtarilib yana sajda qilmoqchi boʻlganda, oʻtirganda va ikki rakatdan (keyin) turmoqchi boʻlganda takbir aytar, keyingi ikki rakatda ham xuddi shunday takbir aytar edi. Salom berganida esa: «Nafsim qoʻlida boʻlgan Zotga qasamki, men Rasululloh ﷺga oʻxshashlikda sizlarning eng yaqiningizman», derdi — yaʼni u zotning namozlariga. Bu u zotning dunyodan ketgunlaricha (davom etgan) namozlari edi.Абу Салама ибн Абдурраҳмон айтди: Абу Ҳурайра бизга намоз ўқиб берарди; турганда такбир айтар, рукуъ қилганда, сажда қилмоқчи бўлганда, рукуъдан кўтарилгандан кейин, саждадан кўтарилиб яна сажда қилмоқчи бўлганда, ўтирганда ва икки ракатдан (кейин) турмоқчи бўлганда такбир айтар, кейинги икки ракатда ҳам худди шундай такбир айтар эди. Салом берганида эса: «Нафсим қўлида бўлган Зотга қасамки, мен Расулуллоҳ ﷺга ўхшашликда сизларнинг энг яқинингизман», дерди — яъни у зотнинг намозларига. Бу у зотнинг дунёдан кетгунларича (давом этган) намозлари эди.