نا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْمَرٍ ، نا أَبُو عَامِرٍ ، أنا فُلَيْحُ بْنُ سُلَيْمَانَ ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْحَارِثِ ، قَالَ : اشْتَكَى أَبُو هُرَيْرَةَ ، أَوْ غَابَ ، فَصَلَّى بِنَا أَبُو سَعِيدٍ الْخُدْرِيُّ ، فَجَهَرَ بِالتَّكْبِيرِ حِينَ افْتَتَحَ ، وَحِينَ رَكَعَ ، وَحِينَ قَالَ : " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ " ، وَحِينَ رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ السُّجُودِ ، وَحِينَ سَجَدَ ، وَحِينَ رَفَعَ ، وَحِينَ قَامَ مِنَ الرَّكْعَتَيْنِ ، حَتَّى قَضَى صَلاتَهُ عَلَى ذَلِكَ ، فَقِيلَ لَهُ : إِنَّ النَّاسَ قَدِ اخْتَلَفُوا فِي صَلاتِكَ ، فَخَرَجَ فَقَامَ عَلَى الْمِنْبَرِ ، فَقَالَ : أَيُّهَا النَّاسُ ، إِنِّي وَاللَّهِ مَا أُبَالِي اخْتَلَفَتْ صَلاتُكُمْ أَوْ لَمْ تَخْتَلِفْ ، هَكَذَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُصَلِّي " . قَالَ أَبُو بَكْرٍ : قَوْلُهُ : وَحِينَ قَالَ : سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ ، إِنَّمَا أَرَادَ حِينَ قَالَ : سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ ، فَأَرَادَ الإِهْوَاءَ لِلسُّجُودِ كَبَّرَ ، لا أَنَّهُ إِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ كَبَّرَ ، وَكَذَلِكَ أَرَادَ فِي خَبَرِ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ حِينَ ذَكَرَ صَلاتَهُ خَلْفَ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ ، فَقَالَ : وَإِذَا نَهَضَ مِنَ الرُّكُوعِ كَبَّرَ ، إِنَّمَا أَرَادَ نَهَضَ مِنَ الرُّكُوعِ ، فَأَرَادَ الإِهْوَاءَ إِلَى السُّجُودِ كَبَّرَ
Said ibn Horis aytdi: Abu Hurayra kasal boʻldi yoki gʻoyib boʻldi, shunda bizga Abu Said al-Xudriy namoz oʻqib berdi va namozni boshlaganda, rukuʼ qilganda, «Samiʼallohu liman hamidah» deganda, sajdadan boshini koʻtarganda, sajda qilganda, koʻtarilganda va ikki rakatdan turganda takbirni jahriy aytdi; namozini shu tarzda tugatdi. Unga: «Odamlar sening namozing haqida ixtilof qilishdi», deyildi. Shunda u chiqib, minbarga turdi va: «Ey odamlar, Allohga qasamki, sizlarning namozingiz ixtilof qildimi yoki qilmadimi — menga farqi yoʻq. Men Rasululloh ﷺni mana shunday namoz oʻqiyotgan holda koʻrdim», dedi. Abu Bakr aytdi: Uning «va ‹Samiʼallohu liman hamidah› deganda» degan soʻzi bilan nazarda tutgani shuki, u «Samiʼallohu liman hamidah» deb, soʻng sajdaga egilmoqchi boʻlganda takbir aytdi — rukuʼdan boshini koʻtarganda takbir aytdi, degani emas. Imron ibn Husaynning xabarida ham — u Ali ibn Abu Tolibning ortida oʻqigan namozini zikr qilib: «Rukuʼdan turganda takbir aytdi», deganida — shuni nazarda tutgan: rukuʼdan turib, sajdaga egilmoqchi boʻlganda takbir aytdi (degani).Саид ибн Ҳорис айтди: Абу Ҳурайра касал бўлди ёки ғойиб бўлди, шунда бизга Абу Саид ал-Худрий намоз ўқиб берди ва намозни бошлаганда, рукуъ қилганда, «Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ» деганда, саждадан бошини кўтарганда, сажда қилганда, кўтарилганда ва икки ракатдан турганда такбирни жаҳрий айтди; намозини шу тарзда тугатди. Унга: «Одамлар сенинг намозинг ҳақида ихтилоф қилишди», дейилди. Шунда у чиқиб, минбарга турди ва: «Эй одамлар, Аллоҳга қасамки, сизларнинг намозингиз ихтилоф қилдими ёки қилмадими — менга фарқи йўқ. Мен Расулуллоҳ ﷺни мана шундай намоз ўқиётган ҳолда кўрдим», деди. Абу Бакр айтди: Унинг «ва ‹Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ› деганда» деган сўзи билан назарда тутгани шуки, у «Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ» деб, сўнг саждага эгилмоқчи бўлганда такбир айтди — рукуъдан бошини кўтарганда такбир айтди, дегани эмас. Имрон ибн Ҳусайннинг хабарида ҳам — у Али ибн Абу Толибнинг ортида ўқиган намозини зикр қилиб: «Рукуъдан турганда такбир айтди», деганида — шуни назарда тутган: рукуъдан туриб, саждага эгилмоқчи бўлганда такбир айтди (дегани).