نا أَبُو عَمَّارٍ الْحَسَنُ بْنُ حُرَيْثٍ ، نا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى ، عَنْ عَبْدِ الْحَمِيدِ بْنِ جَعْفَرٍ ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ ، عَنْ عَطَاءٍ مَوْلَى أَبِي أَحْمَدَ ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ، قَالَ : بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَعْثًا وَهُمْ نَفَرٌ ، فَدَعَاهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، قَالَ : " مَاذَا مَعَكَ مِنَ الْقُرْآنِ " ؟ فَاسْتَقْرَأَهُمْ ، حَتَّى مَرَّ عَلَى رَجُلٍ مِنْهُمْ وَهُوَ مِنْ أَحْدَثِهِمْ سِنًّا ، قَالَ : " مَاذَا مَعَكَ يَا فُلانُ ؟ " قَالَ : مَعِي كَذَا وَكَذَا ، وَسُورَةُ الْبَقَرَةِ . قَالَ : " مَعَكَ سُورَةُ الْبَقَرَةِ ؟ " قَالَ : نَعَمْ . قَالَ : " اذْهَبْ ، فَأَنْتَ أَمِيرُهُمْ " ، فَقَالَ رَجُلٌ هُوَ مِنْ أَشْرَفِهِمْ : وَالَّذِي كَذَا وَكَذَا ، يَا رَسُولَ اللَّهِ ، مَا مَنَعَنِي أَنْ أَتَعَلَّمَ الْقُرْآنَ إِلا خَشْيَةَ أَنْ لا أَقُومَ بِهِ ، قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : " تَعَلَّمِ الْقُرْآنَ فَاقْرَأْهُ ، وَارْقُدْ ؛ فَإِنَّ مَثَلَ الْقُرْآنِ لِمَنْ تَعَلَّمَهُ فَقَرَأَهُ وَقَامَ بِهِ كَمَثَلِ جِرَابٍ مَحْشُوٍّ مِسْكًا ، يَفُوحُ رِيحُهُ عَلَى كُلِّ مَكَانٍ ، وَمَنْ تَعَلَّمَهُ وَرَقَدَ وَهُوَ فِي جَوْفِهِ كَمَثَلِ جِرَابٍ أُوكِئَ عَلَى مِسْكٍ "
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytadi: Rasululloh ﷺ bir qoʻshinni joʻnatdilar, ular bir necha kishi edi. Rasululloh ﷺ ularni chaqirib: «Sen bilan Qurʼondan nima bor?» dedilar va ularning har biridan oʻqitdilar, hatto ulardan eng yoshi kichigining oldiga kelib: «Ey falon, sen bilan nima bor?» dedilar. U: «Men bilan ana u-bunisi va Baqara surasi bor», dedi. U zot: «Sen bilan Baqara surasi bormi?» dedilar. U: «Ha», dedi. U zot: «Bor, sen ularning amirisan», dedilar. Shunda ularning ashroflaridan boʻlgan bir kishi: «Falon Zotga qasamki, ey Rasululloh, meni Qurʼonni oʻrganishdan unga (amal qila) turolmaslik qoʻrquvigina toʻsib qoldi», dedi. Rasululloh ﷺ: «Qurʼonni oʻrgan, uni oʻqi va uxla. Zero, Qurʼonni oʻrganib, uni oʻqib va unga amal qilgan kishining misoli — misk ila toʻldirilgan, hidi har joyga taralib turadigan xaltaning misolidir. Uni oʻrganib, soʻng u ichida boʻlgan holda uxlab yotgan kishining misoli esa — misk ustidan bogʻlab qoʻyilgan xaltaning misolidir», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтади: Расулуллоҳ ﷺ бир қўшинни жўнатдилар, улар бир неча киши эди. Расулуллоҳ ﷺ уларни чақириб: «Сен билан Қуръондан нима бор?» дедилар ва уларнинг ҳар биридан ўқитдилар, ҳатто улардан энг ёши кичигининг олдига келиб: «Эй фалон, сен билан нима бор?» дедилар. У: «Мен билан ана у-буниси ва Бақара сураси бор», деди. У зот: «Сен билан Бақара сураси борми?» дедилар. У: «Ҳа», деди. У зот: «Бор, сен уларнинг амирисан», дедилар. Шунда уларнинг ашрофларидан бўлган бир киши: «Фалон Зотга қасамки, эй Расулуллоҳ, мени Қуръонни ўрганишдан унга (амал қила) туролмаслик қўрқувигина тўсиб қолди», деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Қуръонни ўрган, уни ўқи ва ухла. Зеро, Қуръонни ўрганиб, уни ўқиб ва унга амал қилган кишининг мисоли — миск ила тўлдирилган, ҳиди ҳар жойга таралиб турадиган халтанинг мисолидир. Уни ўрганиб, сўнг у ичида бўлган ҳолда ухлаб ётган кишининг мисоли эса — миск устидан боғлаб қўйилган халтанинг мисолидир», дедилар.