ثنا أَبُو مُوسَى مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى ، ثنا أَبُو دَاوُدَ سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ ، ثنا أَبَانُ يَعْنِي ابْنَ يَزِيدَ الْعَطَّارَ ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَبِي سَلامٍ ، عَنْ أَبِي سَلامٍ ، عَنِ الْحَارِثِ الأَشْعَرِيِّ ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، قَالَ : " إِنَّ اللَّهَ أَوْحَى إِلَى يَحْيَى بْنِ زَكَرِيَّا بِخَمْسِ كَلِمَاتٍ أَنْ يَعْمَلَ بِهِنَّ ، وَيَأْمُرَ بَنِي إِسْرَائِيلَ أَنْ يَعْمَلُوا بِهِنَّ ، فَكَأَنَّهُ أَبْطَأَ بِهِنَّ ، فَأَتَاهُ عِيسَى ، فَقَالَ : إِنَّ اللَّهَ أَمَرَكَ بِخَمْسِ كَلِمَاتٍ أَنْ تَعْمَلَ بِهِنَّ ، وَيَأْمُرُ بَنِي إِسْرَائِيلَ أَنْ يَعْمَلُوا بِهِنَّ . فَإِمَّا أَنْ تُخْبِرَهُمْ ، وَإِمَّا أَنْ أُخْبِرَهُمْ . فَقَالَ : يَا أَخِي ، لا تَفْعَلْ ، فَإِنِّي أَخَافُ أَنْ تَسْبِقْنِيَ بِهِنَّ أَنْ يُخْسَفَ بِي ، أَوْ أُعَذَّبَ . قَالَ : فَجَمَعَ بَنِي إِسْرَائِيلَ بِبَيْتِ الْمَقْدِسِ ، حَتَّى امْتَلأَ الْمَسْجِدَ ، وَقَعَدُوا عَلَى الشُّرُفَاتِ ، ثُمَّ خَطَبَهُمْ ، فَقَالَ : إِنَّ اللَّهَ أَوْحَى إِلَيَّ بِخَمْسِ كَلِمَاتٍ أَنْ أَعْمَلَ بِهِنَّ ، وَآمُرَ بَنِي إِسْرَائِيلَ أَنْ يَعْمَلُوا بِهِنَّ . أَوَّلُهُنَّ : أَنْ لا تُشْرِكُوا بِاللَّهِ شَيْئًا ؛ فَإِنَّ مَثَلَ مَنْ أَشْرَكَ بِاللَّهِ كَمَثَلِ رَجُلٍ اشْتَرَى عَبْدًا مِنْ خَالِصِ مَالِهِ ، بِذَهَبٍ أَوْ وَرِقٍ ، ثُمَّ أَسْكَنَهُ دَارًا ، فَقَالَ : اعْمَلْ وَارْفَعْ إِلَيَّ ، فَجَعَلَ يَعْمَلُ وَيَرْفَعُ إِلَى غَيْرِ سَيِّدِهِ ، فَأَيُّكُمْ يَرْضَى أَنْ يَكُونَ عَبْدُهُ كَذَلِكَ ؟ فَإِنَّ اللَّهَ خَلْقَكُمْ وَرَزَقَكُمْ ، فَلا تُشْرِكُوا بِهِ شَيْئًا . وَإِذَا قُمْتُمْ إِلَى الصَّلاةِ فَلا تَلْتَفِتُوا ؛ فَإِنَّ اللَّهَ يُقْبَلُ بِوَجْهِهِ إِلَى وَجْهِ عَبْدِهِ مَا لَمْ يَلْتَفِتْ ، وَآمُرُكُمْ بِالصِّيَامِ ، وَمَثَلُ ذَلِكَ كَمَثَلِ رَجُلٍ فِي عِصَابَةٍ مَعَهُ صُرَّةُ مَسْكٍ ، كُلُّهُمْ يُحِبُّ أَنْ يَجِدَ رِيحَهَا ، وَإِنَّ الصِّيَامَ أَطْيَبُ عِنْدَ اللَّهِ مِنْ رِيحِ الْمِسْكِ ، وَآمُرُكُمْ بِالصَّدَقَةِ ، وَمَثَلُ ذَلِكَ كَمَثَلِ رَجُلٍ أَسَرَهُ الْعَدُوُّ ، فَأَوْثَقُوا يَدَهُ إِلَى عُنُقِهِ ، وَقَرَّبُوهُ لِيَضْرِبُوا عُنُقَهُ ، فَجَعَلَ يَقُولُ : هَلْ لَكُمْ أَنْ أَفْدِيَ نَفْسِيَ مِنْكُمْ ؟ وَجَعَلَ يُعْطِي الْقَلِيلَ وَالْكَثِيرَ ، حَتَّى فَدَى نَفْسَهُ . وَآمُرُكُمْ بِذِكْرِ اللَّهِ كَثِيرًا ، وَمَثَلُ ذِكْرِ اللَّهِ كَمَثَلِ رَجُلٍ طَلَبَهُ الْعَدُوُّ سِرَاعًا فِي أَثَرِهِ ، حَتَّى أَتَى حِصْنًا حَصِينًا ، فَأَحْرَزَ نَفْسَهُ فِيهِ ، وَكَذَلِكَ الْعَبْدُ لا يَنْجُو مِنَ الشَّيْطَانِ إِلا بِذِكْرِ اللَّهِ "
Horis al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Albatta, Alloh Yahyo ibn Zakariyoga besh kalimani vahiy qildi: ularga oʻzi amal qilsin va Bani Isroilga ham ularga amal qilishni buyursin, deb. U esa ularni yetkazishda sustlik qilgandek boʻldi. Shunda uning huzuriga Iso keldi va: ‹Albatta, Alloh senga besh kalimaga oʻzing amal qilishingni va Bani Isroilga ham ularga amal qilishni buyurishingni amr qildi. Yo sen ularga xabar berasan, yo men xabar beraman›, dedi. U: ‹Ey birodarim, bunday qilma. Sen bu ishda mendan oʻzib ketsang, meni yer yutishidan yoki azoblanishimdan qoʻrqaman›, dedi. U zot dedilar: Bas, u Bani Isroilni Baytul Maqdisda toʻpladi, hatto masjid toʻlib ketdi va ular ayvonlarga ham oʻtirishdi. Soʻng ularga xutba qilib dedi: Albatta, Alloh menga besh kalimani vahiy qildi: ularga oʻzim amal qilishim va Bani Isroilga ham ularga amal qilishni buyurishim uchun. Ularning birinchisi: Allohga hech narsani shirk keltirmanglar. Chunki Allohga shirk keltirgan kishining misoli — oʻzining sof molidan, oltin yoki kumushga bir qulni sotib olib, uni bir uyga joylashtirgan va: ‹Ishla va menga topshir›, degan kishining misolidir. Qul esa ishlab, oʻz xoʻjayinidan boshqasiga topshiraveradi. Sizlardan qaysi biringiz oʻz quli shunday boʻlishiga rozi boʻladi? Albatta, Alloh sizlarni yaratdi va sizlarga rizq berdi, bas, Unga hech narsani shirk keltirmanglar. Namozga turganingizda oʻgirilmanglar; chunki banda oʻgirilmas ekan, Alloh yuzini bandasining yuziga qaratadi. Sizlarni roʻzaga buyuraman; uning misoli — bir jamoa ichida yonida bir tugun mushk boʻlgan kishining misolidir, ularning hammasi uning hidini topishni yoqtiradi. Albatta, roʻza Alloh huzurida mushk hididan koʻra yoqimliroqdir. Sizlarni sadaqaga buyuraman; uning misoli — dushman asir olgan, qoʻlini boʻyniga bogʻlab, boʻynini uzish uchun olib kelgan kishining misolidir. U: ‹Oʻzimni sizlardan fidya bilan qutqarsam boʻladimi?› deya, oz-koʻp berib, oxiri oʻzini qutqarib oladi. Sizlarni Allohni koʻp zikr qilishga buyuraman; Allohni zikr qilishning misoli — dushman izidan tez quvib kelgan, oxiri mustahkam bir qalʼaga yetib, oʻzini unda saqlab qolgan kishining misolidir. Banda ham shundaydir: u shaytondan faqat Allohning zikri bilan najot topadi».Ҳорис ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Албатта, Аллоҳ Яҳё ибн Закариёга беш калимани ваҳий қилди: уларга ўзи амал қилсин ва Бани Исроилга ҳам уларга амал қилишни буюрсин, деб. У эса уларни етказишда сустлик қилгандек бўлди. Шунда унинг ҳузурига Исо келди ва: ‹Албатта, Аллоҳ сенга беш калимага ўзинг амал қилишингни ва Бани Исроилга ҳам уларга амал қилишни буюришингни амр қилди. Ё сен уларга хабар берасан, ё мен хабар бераман›, деди. У: ‹Эй биродарим, бундай қилма. Сен бу ишда мендан ўзиб кетсанг, мени ер ютишидан ёки азобланишимдан қўрқаман›, деди. У зот дедилар: Бас, у Бани Исроилни Байтул Мақдисда тўплади, ҳатто масжид тўлиб кетди ва улар айвонларга ҳам ўтиришди. Сўнг уларга хутба қилиб деди: Албатта, Аллоҳ менга беш калимани ваҳий қилди: уларга ўзим амал қилишим ва Бани Исроилга ҳам уларга амал қилишни буюришим учун. Уларнинг биринчиси: Аллоҳга ҳеч нарсани ширк келтирманглар. Чунки Аллоҳга ширк келтирган кишининг мисоли — ўзининг соф молидан, олтин ёки кумушга бир қулни сотиб олиб, уни бир уйга жойлаштирган ва: ‹Ишла ва менга топшир›, деган кишининг мисолидир. Қул эса ишлаб, ўз хўжайинидан бошқасига топшираверади. Сизлардан қайси бирингиз ўз қули шундай бўлишига рози бўлади? Албатта, Аллоҳ сизларни яратди ва сизларга ризқ берди, бас, Унга ҳеч нарсани ширк келтирманглар. Намозга турганингизда ўгирилманглар; чунки банда ўгирилмас экан, Аллоҳ юзини бандасининг юзига қаратади. Сизларни рўзага буюраман; унинг мисоли — бир жамоа ичида ёнида бир тугун мушк бўлган кишининг мисолидир, уларнинг ҳаммаси унинг ҳидини топишни ёқтиради. Албатта, рўза Аллоҳ ҳузурида мушк ҳидидан кўра ёқимлироқдир. Сизларни садақага буюраман; унинг мисоли — душман асир олган, қўлини бўйнига боғлаб, бўйнини узиш учун олиб келган кишининг мисолидир. У: ‹Ўзимни сизлардан фидя билан қутқарсам бўладими?› дея, оз-кўп бериб, охири ўзини қутқариб олади. Сизларни Аллоҳни кўп зикр қилишга буюраман; Аллоҳни зикр қилишнинг мисоли — душман изидан тез қувиб келган, охири мустаҳкам бир қалъага етиб, ўзини унда сақлаб қолган кишининг мисолидир. Банда ҳам шундайдир: у шайтондан фақат Аллоҳнинг зикри билан нажот топади».