حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الدَّوْرَقِيُّ ، وَالْحَسَنُ بْنُ مُحَمَّدٍ الزَّعْفَرَانِيُّ ، وَمُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى ، وَأَحْمَدُ بْنُ سَعِيدٍ الدَّارِمِيُّ ، وَأَحْمَدُ بْنُ الْخَلِيلِ ، قَالُوا : حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَطَاءٍ ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ صَخْرٍ الأَنْصَارِيِّ ، قَالَ : كُنْتُ امْرَأً قَدْ أُوتِيتُ مِنْ جِمَاعِ النِّسَاءِ مَا لَمْ يُؤْتَ غَيْرِي ، فَلَمَّا دَخَلَ رَمَضَانُ تَظَاهَرْتُ مِنَ امْرَأَتِي مَخَافَةَ أَنْ أُصِيبَ مِنْهَا شَيْئًا فِي بَعْضِ اللَّيْلِ ، فَأَتَتَابَعُ فِي ذَلِكَ ، فَلا أَسْتَطِيعُ أَنْ أَنْزِعَ حَتَّى يُدْرِكَنِي الصُّبْحُ ، فَبَيْنَا هِيَ ذَاتُ لَيْلَةٍ تَخْدُمُنِي إِذْ تَكَشَّفَ لِي مِنْهَا شَيْءٌ ، فَوَثَبْتُ عَلَيْهَا ، فَلَمَّا أَصْبَحْتُ غَدَوْتُ عَلَى قَوْمِي ، فَأَخْبَرْتُهُمْ خَبَرِي ، فَقُلْتُ : انْطَلِقُوا مَعِي إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، فَلأُخْبِرُهُ ، قَالُوا : لا ، وَاللَّهِ لا نَذْهَبُ مَعَكَ نَخَافُ أَنْ يَنْزِلَ فِينَا قُرْآنٌ أَوْ يَقُولُ فِينَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، مَقَالَةً يَبْقَى عَلَيْنَا عَارُهَا ، فَاذْهَبْ أَنْتَ وَاصْنَعْ مَا بَدَا لَكَ ، فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، فَأَخْبَرْتُهُ خَبَرِي ، قَالَ : " أَنْتَ بِذَاكَ ؟ " قَالَ : أَنَا بِذَاكَ ، وَهَأَنَا ذَا فَأَمْضِ فِيَّ حُكْمَ اللَّهِ فَإِنِّي صَابِرٌ مُحْتَسِبٌ ، قَالَ : " اعْتِقْ رَقَبَةً " ، فَضَرَبْتُ صَفْحَةَ رَقَبَتِي بِيَدِي ، فَقُلْتُ : وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ مَا أَصْبَحْتُ أَمْلِكُ غَيْرَهَا ، قَالَ : " صُمْ شَهْرَيْنِ مُتَتَابِعَيْنِ " ، قَالَ : قُلْتُ : يَا رَسُولَ اللَّهِ ، وَهَلْ أَصَابَنِي مَا أَصَابَنِي إِلا فِي الصِّيَامِ ؟ قَالَ : " أَطْعِمْ سِتِّينَ مِسْكِينًا " ، قُلْتُ : يَا رَسُولَ اللَّهِ ، وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ ، لَقَدْ بِتْنَا لَيْلَتَنَا هَذِهِ حَشَاءً مَا نَجِدُ عَشَاءً ، قَالَ : " فَانْطَلِقْ إِلَى صَاحِبِ الصَّدَقَةِ ، صَدَقَةِ بَنِي زُرَيْقٍ ، فَمُرْهُ فَلْيَدْفَعْهَا إِلَيْكَ فَأَطْعِمْ مِنْهَا وَسْقًا سِتِّينَ مِسْكِينًا ، وَاسْتَعِنْ بِسَائِرِهَا عَلَى عِيَالِكَ " , فَأَتَيْتُ قَوْمِي ، فَقُلْتُ : وَجَدْتُ عِنْدَكُمُ الضِّيقَ ، قَالَ أَبُو بَكْرٍ : لَمْ أَفْهَمْ عَنِ الدَّوْرَقِيِّ مَا بَعْدَهَا ، وَقَالَ الآخَرُونَ : وَجَدْتُ عِنْدَكُمُ الضِّيقَ ، وَسُوءَ الرَّأْيِ ، وَوَجَدْتُ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ السَّعَةَ وَالْبَرَكَةَ ، قَدْ أَمَرَ لِي بِصَدَقَتِكُمْ فَادْفَعُوهَا إِلَيَّ ، قَالَ : فَدَفَعُوهَا إِلَيَّ ، وَقَالَ بَعْضُهُمْ : حَسَاءً
Salama ibn Saxr al-Ansoriy (roziyallohu anhu) aytdi: Men ayollar bilan qoʻshilishda oʻzgaga berilmagan narsa berilgan kishi edim. Ramazon kirgach, tunning bir qismida undan biror narsaga erishib qoʻyishimdan, soʻng buni ketma-ket davom ettirib, tong otguncha toʻxtay olmasligimdan qoʻrqib, xotinimdan zihor qildim. Bir kechasi u menga xizmat qilib turganida, undan bir narsa ochilib qoldi-yu, men unga tashlandim. Tongga chiqqach, qavmimning oldiga borib, ularga voqeamni aytdim va: «Men bilan Rasululloh ﷺ huzurlariga boringlar, men u zotga aytib beray», dedim. Ular: «Yoʻq, Allohga qasamki, sen bilan bormaymiz. Biz haqimizda Qurʼon nozil boʻlishidan yoki Rasululloh ﷺ biz haqimizda ori bizga qoladigan bir gap aytib qoʻyishlaridan qoʻrqamiz. Oʻzing borib, oʻzingga koʻringan ishni qil», deyishdi. Shunda men Rasululloh ﷺ huzurlariga kelib, voqeamni aytdim. U zot: «Sen shuni qildingmi?» dedilar. Men: «Men shuni qildim, mana men oldingizdaman, mendagi Allohning hukmini joriy qiling, men sabr qiluvchi va ajrni umid qiluvchiman», dedim. U zot: «Bir qul ozod qil», dedilar. Men qoʻlim bilan boʻynimning yon tomoniga urib: «Sizni haq bilan yuborgan Zotga qasamki, men bundan boshqasiga ega boʻlmagan holda tongga chiqdim», dedim. U zot: «Ketma-ket ikki oy roʻza tut», dedilar. Men: «Yo Rasululloh, menga yetgan bu narsa roʻzada yetgan emasmi?» dedim. U zot: «Oltmish miskinni taomlantir», dedilar. Men: «Yo Rasululloh, sizni haq bilan yuborgan Zotga qasamki, biz bu kechamizni kechki ovqat topolmay, och oʻtkazdik», dedim. U zot: «Banu Zurayqning sadaqasi sohibi huzuriga borib, unga ayt, u sadaqani senga bersin. Undan oltmish miskinga bir vasq taom ber, qolganidan esa oilangga foydalan», dedilar. Shunda men qavmimning oldiga kelib: «Sizlarning huzuringizdan tanglikni topdim», dedim. Abu Bakr aytdi: Davraqiydan bundan keyingi soʻzni tushunmadim. Boshqalar esa shunday dedilar: «Sizlarning huzuringizdan tanglik va yomon fikrni topdim, Rasululloh ﷺning huzurlaridan esa kenglik va barakani topdim. U zot menga sizlarning sadaqangizni berishni buyurdilar, uni menga beringlar». U aytdi: Shunda ular uni menga berishdi. Ularning baʼzisi «hasoan» dedi.Салама ибн Сахр ал-Ансорий (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен аёллар билан қўшилишда ўзгага берилмаган нарса берилган киши эдим. Рамазон киргач, туннинг бир қисмида ундан бирор нарсага эришиб қўйишимдан, сўнг буни кетма-кет давом эттириб, тонг отгунча тўхтай олмаслигимдан қўрқиб, хотинимдан зиҳор қилдим. Бир кечаси у менга хизмат қилиб турганида, ундан бир нарса очилиб қолди-ю, мен унга ташландим. Тонгга чиққач, қавмимнинг олдига бориб, уларга воқеамни айтдим ва: «Мен билан Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига боринглар, мен у зотга айтиб берай», дедим. Улар: «Йўқ, Аллоҳга қасамки, сен билан бормаймиз. Биз ҳақимизда Қуръон нозил бўлишидан ёки Расулуллоҳ ﷺ биз ҳақимизда ори бизга қоладиган бир гап айтиб қўйишларидан қўрқамиз. Ўзинг бориб, ўзингга кўринган ишни қил», дейишди. Шунда мен Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига келиб, воқеамни айтдим. У зот: «Сен шуни қилдингми?» дедилар. Мен: «Мен шуни қилдим, мана мен олдингиздаман, мендаги Аллоҳнинг ҳукмини жорий қилинг, мен сабр қилувчи ва ажрни умид қилувчиман», дедим. У зот: «Бир қул озод қил», дедилар. Мен қўлим билан бўйнимнинг ён томонига уриб: «Сизни ҳақ билан юборган Зотга қасамки, мен бундан бошқасига эга бўлмаган ҳолда тонгга чиқдим», дедим. У зот: «Кетма-кет икки ой рўза тут», дедилар. Мен: «Ё Расулуллоҳ, менга етган бу нарса рўзада етган эмасми?» дедим. У зот: «Олтмиш мискинни таомлантир», дедилар. Мен: «Ё Расулуллоҳ, сизни ҳақ билан юборган Зотга қасамки, биз бу кечамизни кечки овқат тополмай, оч ўтказдик», дедим. У зот: «Бану Зурайқнинг садақаси соҳиби ҳузурига бориб, унга айт, у садақани сенга берсин. Ундан олтмиш мискинга бир васқ таом бер, қолганидан эса оилангга фойдалан», дедилар. Шунда мен қавмимнинг олдига келиб: «Сизларнинг ҳузурингиздан тангликни топдим», дедим. Абу Бакр айтди: Даврақийдан бундан кейинги сўзни тушунмадим. Бошқалар эса шундай дедилар: «Сизларнинг ҳузурингиздан танглик ва ёмон фикрни топдим, Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурларидан эса кенглик ва баракани топдим. У зот менга сизларнинг садақангизни беришни буюрдилар, уни менга беринглар». У айтди: Шунда улар уни менга беришди. Уларнинг баъзиси «ҳасоан» деди.