حَدَّثَنَا عَبْدُ الْجَبَّارِ ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ ، عَنِ الأَعْرَجِ ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ : قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : " مَثَلُ الْمُنْفِقِ وَالْبَخِيلِ ، كَمَثَلِ رَجُلَيْنِ عَلَيْهِمَا جُبَّتَانِ مِنْ حَدِيدٍ مِنْ لَدُنْ ثَدْيَيْهِمَا إِلَى تَرَاقِيهِمَا ، فَإِذَا أَرَادَ الْمُتَصَدِّقُ ، وَالْمُنْفِقُ أَنْ يُنْفِقَ أُسْبِغَتْ عَلَيْهِ الدِّرْعُ ، أَوْ وُفِّرَتْ حَتَّى تَقَعَ عَلَى بَنَانِهِ وَتَعْفُو أَثَرَهُ ، وَإِذَا أَرَادَ الْبَخِيلُ أَنْ يُنْفِقَ قَلَصَتْ وَأَخَذَتْ كُلُّ حَلْقَةٍ مَوْضِعَهَا حَتَّى أَخَذَتْ بِتَرْقُوَتِهِ ، أَوْ بِعُنُقِهِ " ، فَقَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ : أَشْهَدُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنِّي رَأَيْتُهُ يَقُولُ بِيَدِهِ : وَهُوَ يُوَسِّعُهَا وَلا تَتَّسِعُ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: Nabiy ﷺ shunday dedilar: «Xarajat qiluvchi bilan baxilning misoli ustlarida koʻkraklaridan boʻyinlarigacha temir jubba bor ikki kishining misoliga oʻxshaydi. Sadaqa qiluvchi va xarajat qiluvchi xarajat qilmoqchi boʻlsa, sovut unga kengayib, yoyilib ketadi, hatto barmoqlari uchigacha tushib, izini ham oʻchiradi. Baxil xarajat qilmoqchi boʻlsa, sovut torayib, har bir halqasi oʻz oʻrniga yopishadi, hatto uning oʻmrovini — yoki boʻynini — siqib oladi». Abu Hurayra aytdi: Men Rasululloh ﷺ haqida guvohlik beramanki, u zotning qoʻllari bilan ishora qilib turganlarini koʻrdim: u zot uni kengaytirmoqchi boʻlardilar, u esa kengaymas edi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: Набий ﷺ шундай дедилар: «Харажат қилувчи билан бахилнинг мисоли устларида кўкракларидан бўйинларигача темир жубба бор икки кишининг мисолига ўхшайди. Садақа қилувчи ва харажат қилувчи харажат қилмоқчи бўлса, совут унга кенгайиб, ёйилиб кетади, ҳатто бармоқлари учигача тушиб, изини ҳам ўчиради. Бахил харажат қилмоқчи бўлса, совут торайиб, ҳар бир ҳалқаси ўз ўрнига ёпишади, ҳатто унинг ўмровини — ёки бўйнини — сиқиб олади». Абу Ҳурайра айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺ ҳақида гувоҳлик бераманки, у зотнинг қўллари билан ишора қилиб турганларини кўрдим: у зот уни кенгайтирмоқчи бўлардилар, у эса кенгаймас эди.