وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «الظَّهْرُ يُرْكَبُ بِنَفَقَتِهِ إِذَا كَانَ مَرْهُونًا وَلَبَنُ الدَّرِّ يُشْرَبُ بِنَفَقَتِهِ إِذَا كَانَ مَرْهُونًا وَعَلَى الَّذِي يركب وَيشْرب النَّفَقَة» . رَوَاهُ البُخَارِيّ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Garovga qoʻyilgan hayvonga — u (yem bilan) boqilgan ekan — minishga (boʻladi); va sogʻin hayvonning sutini — unga sarflagan (xarajati) evaziga — ichishga (boʻladi). Hayvonga mingan yoki uning sutini ichgan (kishi) — (uning) xarajatini taʼminlasin», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Гаровга қўйилган ҳайвонга — у (ем билан) боқилган экан — минишга (бўлади); ва соғин ҳайвоннинг сутини — унга сарфлаган (харажати) эвазига — ичишга (бўлади). Ҳайвонга минган ёки унинг сутини ичган (киши) — (унинг) харажатини таъминласин», — дедилар.