عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ: حُرِّمَ مِنَ النَّسَبِ سَبْعٌ وَمِنَ الصِّهْرِ سَبْعٌ ثُمَّ قَرَأَ: (حُرِّمَتْ عَلَيْكُم أُمَّهَاتكُم) الْآيَة. رَوَاهُ البُخَارِيّ
(Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilindi:) Nasab (qarindoshlik)dan yetti (toifa ayol) harom (qilindi), va sihr (quda-andalik)dan (ham) yetti (toifa harom qilindi). Soʻng u ‹Sizlarga — onalaringiz... (nikohi) harom qilindi› (Niso surasi, 23) (oyatini) oʻqidi. (Buxoriy quyidagi asarlarni keltirdi:) Abdulloh ibn Jaʼfar — Alining qizi bilan Alining (boshqa) xotinini (bir nikohda) jamladi. Ibn Sirin: «Unda (bunda) zarar yoʻq» dedi. Hasan (Basriy) avval uni makruh (deb) koʻ rdi, soʻng: «Unda zarar yoʻq» dedi. Hasan ibnul-Hasan ibn Ali bir kechada ikki amakivachcha (qiz)ni (bir nikohda) jamladi. Jobir ibn Zayd esa uni — qarindoshlik(rishtasi)ni uzishi (sababli) — makruh (deb) koʻ rdi; (lekin) unda harom (lik) yoʻq — Alloh taoloning ‹Bulardan boshqasi (ayollar) sizlarga halol qilindi› (Niso surasi, 24) degan soʻzi sababli. Ikrima — Ibn Abbosdan (rivoyat qildi): «Kim oʻ z xotinining singlisi bilan zino qilsa, xotini unga harom boʻ lmaydi». Yahyo al-Kindiydan — Shaʼbiy va Abu Jaʼfardan — bola (oʻgʻ il)ni (luvotda) ishlatgan kishi haqida: «Agar unga (shunday) qilgan boʻ lsa, uning onasiga aslo uylanmasin» (deb) rivoyat qilinadi; (lekin) bu Yahyo — maʼruf (tanilgan rovi) emas, unga (bu rivoyatda) mutobaat qilinmadi (boshqa rovi qoʻ shilmadi). Ikrima — Ibn Abbosdan: «Agar u (ayol) bilan zino qilsa, xotini unga harom boʻ lmaydi» dedi. Abu Nasrdan esa — Ibn Abbos uni harom qilgani — zikr qilinadi; (lekin) bu Abu Nasr — Ibn Abbosdan (bevosita) eshitgani bilan tanilmagan. Imron ibn Husayn, Jobir ibn Zayd, Hasan (Basriy) va Iroq ahlining baʼzisidan esa: «(Bunday holda xotini) unga harom boʻ ladi» (deb) rivoyat qilinadi. Abu Hurayra: «(Xotini) — (zino qilgan erkak) yerga yopishmaguncha (yaʼni jimoʼ qilmaguncha) — harom boʻ lmaydi» dedi. Ibnul-Musayyab, Urva va Zuhriy esa uni joiz (deb) qildi. Zuhriy: «Ali: ‹(Xotini unga) harom boʻ lmaydi› dedi» dedi — (lekin) bu mursal (uzilgan rivoyat)dir.(Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинди:) Насаб (қариндошлик)дан етти (тоифа аёл) ҳаром (қилинди), ва сиҳр (қуда-андалик)дан (ҳам) етти (тоифа ҳаром қилинди). Сўнг у ‹Сизларга — оналарингиз... (никоҳи) ҳаром қилинди› (Нисо сураси, 23) (оятини) ўқиди. (Бухорий қуйидаги асарларни келтирди:) Абдуллоҳ ибн Жаъфар — Алининг қизи билан Алининг (бошқа) хотинини (бир никоҳда) жамлади. Ибн Сирин: «Унда (бунда) зарар йўқ» деди. Ҳасан (Басрий) аввал уни макруҳ (деб) кў рди, сўнг: «Унда зарар йўқ» деди. Ҳасан ибнул-Ҳасан ибн Али бир кечада икки амакивачча (қиз)ни (бир никоҳда) жамлади. Жобир ибн Зайд эса уни — қариндошлик(риштаси)ни узиши (сабабли) — макруҳ (деб) кў рди; (лекин) унда ҳаром (лик) йўқ — Аллоҳ таолонинг ‹Булардан бошқаси (аёллар) сизларга ҳалол қилинди› (Нисо сураси, 24) деган сўзи сабабли. Икрима — Ибн Аббосдан (ривоят қилди): «Ким ў з хотинининг синглиси билан зино қилса, хотини унга ҳаром бў лмайди». Яҳё ал-Киндийдан — Шаъбий ва Абу Жаъфардан — бола (ўғ ил)ни (лувотда) ишлатган киши ҳақида: «Агар унга (шундай) қилган бў лса, унинг онасига асло уйланмасин» (деб) ривоят қилинади; (лекин) бу Яҳё — маъруф (танилган рови) эмас, унга (бу ривоятда) мутобаат қилинмади (бошқа рови қў шилмади). Икрима — Ибн Аббосдан: «Агар у (аёл) билан зино қилса, хотини унга ҳаром бў лмайди» деди. Абу Насрдан эса — Ибн Аббос уни ҳаром қилгани — зикр қилинади; (лекин) бу Абу Наср — Ибн Аббосдан (бевосита) эшитгани билан танилмаган. Имрон ибн Ҳусайн, Жобир ибн Зайд, Ҳасан (Басрий) ва Ироқ аҳлининг баъзисидан эса: «(Бундай ҳолда хотини) унга ҳаром бў лади» (деб) ривоят қилинади. Абу Ҳурайра: «(Хотини) — (зино қилган эркак) ерга ёпишмагунча (яъни жимў қилмагунча) — ҳаром бў лмайди» деди. Ибнул-Мусайяб, Урва ва Зуҳрий эса уни жоиз (деб) қилди. Зуҳрий: «Али: ‹(Хотини унга) ҳаром бў лмайди› деди» деди — (лекин) бу мурсал (узилган ривоят)дир.