وَعَنِ الْمِسْوَرِ بْنِ مَخْرَمَةَ: أَنَّ سُبَيْعَةَ الْأَسْلَمِيَّةَ نُفِسَتْ بَعْدَ وَفَاةِ زَوْجِهَا بِلَيَالٍ فَجَاءَتِ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَاسْتَأْذَنَتْهُ أَنْ تَنْكِحَ فأذِنَ لَهَا فنكحت. رَوَاهُ البُخَارِيّ
(al-Misvar ibn Maxrama (roziyallohu anhumo) rivoyat qildi)ki, Subayʼa al-Aslamiyya eri vafot etgandan bir necha kecha keyin (homilasini tugʻ ib) nifosli boʻ ldi. U Paygʻambar ﷺning oldiga kelib, nikohlanish uchun izn soʻradi; u zot unga izn berdilar; u (ham) nikohlandi.(ал-Мисвар ибн Махрама (розияллоҳу анҳумо) ривоят қилди)ки, Субайъа ал-Асламийя эри вафот этгандан бир неча кеча кейин (ҳомиласини туғ иб) нифосли бў лди. У Пайғамбар ﷺнинг олдига келиб, никоҳланиш учун изн сўради; у зот унга изн бердилар; у (ҳам) никоҳланди.