عَنْ عَائِشَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا قَالَتْ: إِنَّ هندا بنت عتبَة قَالَت: يَا رَسُول الله إِن أَبَا سُفْيَان رجل شحيح وَلَيْسَ يعطيني مَا يَكْفِينِي وَوَلَدي إِلَّا مَا أخذت مِنْهُ وَهُوَ يعلم فَقَالَ: «خذي مَا يَكْفِيك وولدك بِالْمَعْرُوفِ»
(Oisha (roziyallohu anho) rivoyat qildi)ki, Hind bint Utba: «Ey Allohning Rasuli, albatta Abu Sufyon — xasis kishi; u menga — oʻ zim va bolamga yetadigan (narsa)ni — bermaydi; magar undan men olgan (narsa), holbuki u bilmaydi» dedi. U zot: «Oʻ zing va bolangga yetadigan (narsa)ni maʼruf (oʻ rinli) bilan ol» dedilar.(Оиша (розияллоҳу анҳо) ривоят қилди)ки, Ҳинд бинт Утба: «Эй Аллоҳнинг Расули, албатта Абу Суфён — хасис киши; у менга — ў зим ва боламга етадиган (нарса)ни — бермайди; магар ундан мен олган (нарса), ҳолбуки у билмайди» деди. У зот: «Ў зинг ва болангга етадиган (нарса)ни маъруф (ў ринли) билан ол» дедилар.