حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ هِشَامٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ هِنْدَ بِنْتَ عُتْبَةَ، قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَبَا سُفْيَانَ رَجُلٌ شَحِيحٌ، وَلَيْسَ يُعْطِينِي مَا يَكْفِينِي وَوَلَدِي، إِلاَّ مَا أَخَذْتُ مِنْهُ وَهْوَ لاَ يَعْلَمُ فَقَالَ " خُذِي مَا يَكْفِيكِ وَوَلَدَكِ بِالْمَعْرُوفِ ".
(Oisha (roziyallohu anho) rivoyat qildi)ki, Hind bint Utba: «Ey Allohning Rasuli, albatta Abu Sufyon — xasis kishi; u menga — oʻ zim va bolamga yetadigan (narsa)ni — bermaydi; magar undan men olgan (narsa), holbuki u bilmaydi» dedi. U zot: «Oʻ zing va bolangga yetadigan (narsa)ni maʼruf (oʻ rinli) bilan ol» dedilar.(Оиша (розияллоҳу анҳо) ривоят қилди)ки, Ҳинд бинт Утба: «Эй Аллоҳнинг Расули, албатта Абу Суфён — хасис киши; у менга — ў зим ва боламга етадиган (нарса)ни — бермайди; магар ундан мен олган (нарса), ҳолбуки у билмайди» деди. У зот: «Ў зинг ва болангга етадиган (нарса)ни маъруф (ў ринли) билан ол» дедилар.