عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ قَالَ: قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ أَحَدُنَا أَصَابَ صَيْدًا وَلَيْسَ مَعَهُ سِكِّينٌ أَيَذْبَحُ بِالْمَرْوَةِ وَشِقَّةِ الْعَصَا؟ فَقَالَ: «أَمْرِرِ الدَّمَ بِمَ شِئْتَ وَاذْكُرِ اسْمَ اللَّهِ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد وَالنَّسَائِيّ
Adiy ibn Hotim (roziyallohu anhu) aytadilar: Men: «Yo Rasululloh, agar bizdan biri ov (hayvoni)ga yetib olsa-yu, oldida pichogʻi boʻlmasa, marva (oʻtkir tosh) yoki yorilgan tayoq bilan soʻysa boʻladimi?» deb soʻradim. U zot: «Xohlagan narsang bilan qonni oqizgin va Alloh azza va jallaning nomini zikr qilgin», dedilar.Адий ибн Ҳотим (розияллоҳу анҳу) айтадилар: Мен: «Ё Расулуллоҳ, агар биздан бири ов (ҳайвони)га етиб олса-ю, олдида пичоғи бўлмаса, марва (ўткир тош) ёки ёрилган таёқ билан сўйса бўладими?» деб сўрадим. У зот: «Хоҳлаган нарсанг билан қонни оқизгин ва Аллоҳ азза ва жалланинг номини зикр қилгин», дедилар.