وَعَنْ أَبِي شُرَيْحٍ الْكَعْبِيِّ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الْآخِرِ فَلْيُكْرِمْ ضَيْفَهُ جَائِزَتُهُ يَوْمٌ وَلَيْلَةٌ وَالضِّيَافَةُ ثَلَاثَةُ أَيَّامٍ فَمَا بَعْدَ ذَلِكَ فَهُوَ صَدَقَةٌ وَلَا يَحِلُّ لَهُ أَنْ يَثْوِيَ عِنْدَهُ حَتَّى يُحَرِّجَهُ»
(Abu Shurayh al-Kaʼbiy (roziyallohu anhu) rivoyat qilishicha,) Rasululloh ﷺ: «Kim Allohga va oxirat kuniga iymon keltirsa, mehmonini izzat qilsin; uning joizasi (alohida mehmondorchiligi) — bir kun va bir kecha, mehmondorchilik (esa) uch kun; bundan keyingisi esa unga (qilingan) sadaqadir. (Mehmonning) uning (xonadon egasining) oldida — uni qiyin ahvolda qoldiradigan (darajada) — turib qolishi halol emas» dedilar. (Boshqa sanad bilan shunga oʻxshashi (rivoyat qilindi) va roviy ziyoda qildi: «Kim Allohga va oxirat kuniga iymon keltirsa, yaxshi (soʻz) aytsin yoki jim tursin».)(Абу Шурайҳ ал-Каъбий (розияллоҳу анҳу) ривоят қилишича,) Расулуллоҳ ﷺ: «Ким Аллоҳга ва охират кунига иймон келтирса, меҳмонини иззат қилсин; унинг жоизаси (алоҳида меҳмондорчилиги) — бир кун ва бир кеча, меҳмондорчилик (эса) уч кун; бундан кейингиси эса унга (қилинган) садақадир. (Меҳмоннинг) унинг (хонадон эгасининг) олдида — уни қийин аҳволда қолдирадиган (даражада) — туриб қолиши ҳалол эмас» дедилар. (Бошқа санад билан шунга ўхшаши (ривоят қилинди) ва ровий зиёда қилди: «Ким Аллоҳга ва охират кунига иймон келтирса, яхши (сўз) айцин ёки жим турсин».)