وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «هَلْ سَمِعْتُمْ بِمَدِينَةٍ جَانِبٌ مِنْهَا فِي الْبَرِّ وَجَانِبٌ مِنْهَا فِي الْبَحْرِ؟» قَالُوا: نَعَمْ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ: " لَا تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى يَغْزُوَهَا سَبْعُونَ أَلْفًا مِنْ بني إِسحاق فَإِذا جاؤوها نَزَلُوا فَلَمْ يُقَاتِلُوا بِسِلَاحٍ وَلَمْ يَرْمُوا بِسَهْمٍ قَالَ: لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَاللَّهُ أَكْبَرُ فَيَسْقُطُ أحدُ جانبيها. - قالَ ثورُ بنُ يزِيد الرَّاوِي: لَا أَعْلَمُهُ إِلَّا قَالَ -: " الَّذِي فِي الْبَحْر يَقُولُونَ الثَّانِيَةَ: لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَاللَّهُ أَكْبَرُ فَيَسْقُطُ جَانِبُهَا الْآخَرُ ثُمَّ يَقُولُونَ الثَّالِثَةَ: لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَاللَّهُ أَكْبَرُ فَيُفَرَّجُ لَهُم فيدخلونها فيغنمون فَبينا هُمْ يَقْتَسِمُونَ الْمَغَانِمَ إِذْ جَاءَهُمُ الصَّرِيخُ فَقَالَ: إِنَّ الدَّجَّالَ قَدْ خَرَجَ فَيَتْرُكُونَ كُلَّ شَيْءٍ ويرجعون ". رَوَاهُ مُسلم
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Bir tomoni quruqlikda, bir tomoni dengizda boʻlgan shahar haqida eshitganmisizlar?» dedilar. Ular: «Ha, ey Rasululloh», dedilar. U zot: «Bani Isʼhoqdan yetmish ming kishi unga gʻazot qilmaguncha qiyomat qoyim boʻlmaydi. Ular unga kelganlarida tushadilar, soʻng na qurol bilan jang qiladilar, na oʻq otadilar; ‹Lo ilaha illalloh, valloohu akbar (Allohdan oʻzga iloh yoʻq, Alloh eng buyukdir)› deydilar va uning bir tomoni qulaydi», dedilar. Savr aytdi: «Bilishimcha, u zot ‹dengiz tomondagisi› deganlar», dedi. «Soʻng ular ikkinchi marta ‹Lo ilaha illalloh, valloohu akbar› deydilar va uning boshqa tomoni qulaydi; soʻng uchinchi marta ‹Lo ilaha illalloh, valloohu akbar› deydilar va ularga (shahar) ochiladi, ular unga kiradilar va oʻlja oladilar. Ular oʻʼljalarni taqsimlab turganlarida, ularga bir bong yetib: ‹Albatta Dajjol chiqdi!› deydi. Shunda ular hamma narsani tashlab, qaytib ketadilar», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Бир томони қуруқликда, бир томони денгизда бўлган шаҳар ҳақида эшитганмисизлар?» дедилар. Улар: «Ҳа, эй Расулуллоҳ», дедилар. У зот: «Бани Исъҳоқдан етмиш минг киши унга ғазот қилмагунча қиёмат қойим бўлмайди. Улар унга келганларида тушадилар, сўнг на қурол билан жанг қиладилар, на ўқ отадилар; ‹Ло илаҳа иллаллоҳ, валлооҳу акбар (Аллоҳдан ўзга илоҳ йўқ, Аллоҳ энг буюкдир)› дейдилар ва унинг бир томони қулайди», дедилар. Савр айтди: «Билишимча, у зот ‹денгиз томондагиси› деганлар», деди. «Сўнг улар иккинчи марта ‹Ло илаҳа иллаллоҳ, валлооҳу акбар› дейдилар ва унинг бошқа томони қулайди; сўнг учинчи марта ‹Ло илаҳа иллаллоҳ, валлооҳу акбар› дейдилар ва уларга (шаҳар) очилади, улар унга кирадилар ва ўлжа оладилар. Улар ўължаларни тақсимлаб турганларида, уларга бир бонг етиб: ‹Албатта Дажжол чиқди!› дейди. Шунда улар ҳамма нарсани ташлаб, қайтиб кетадилар», дедилар.