وَعَن أبي بكرَة أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: " يَنْزِلُ أُنَاسٌ مِنْ أُمَّتِي بِغَائِطٍ يُسَمُّونَهُ الْبَصْرَةَ عِنْدَ نَهْرٍ يُقَالُ لَهُ: دِجْلَةُ يَكُونُ عَلَيْهِ جِسْرٌ يَكْثُرُ أَهْلُهَا وَيَكُونُ مِنْ أَمْصَارِ الْمُسْلِمِينَ وَإِذَا كَانَ فِي آخِرِ الزَّمَانِ جَاءَ بَنُو قَنْطُورَاءَ عِرَاضُ الْوُجُوهِ صِغَارُ الْأَعْيُنِ حَتَّى يَنْزِلُوا عَلَى شَطِّ النَّهْرِ فَيَتَفَرَّقُ أَهْلُهَا ثَلَاثَ فِرَقٍ فِرْقَةٌ يَأْخُذُونَ فِي أَذْنَابِ الْبَقَرِ وَالْبَرِّيَّةِ وَهَلَكُوا وَفِرْقَةٌ يَأْخُذُونَ لِأَنْفُسِهِمْ وَهَلَكُوا وَفِرْقَةٌ يَجْعَلُونَ ذَرَارِيَّهُمْ خَلْفَ ظُهُورِهِمْ وَيُقَاتِلُونَهُمْ وَهُمُ الشُّهَدَاءُ ". رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Muhammad ibn Yahyo ibn Foris bizga aytib berdi: Abdussamad ibn Abdulvoris bizga aytib berdi: Otam menga aytib berdi: Said ibn Jumhon bizga aytib berdi: Muslim ibn Abu Bakra bizga aytib berdi: Otamning rivoyat qilayotganini eshitdim, Rasululloh ﷺ dedilar: «Ummatimdan baʼzi odamlar pastlik bir joyga tushadilar, uni Basra deb ataydilar, Dajla deb nomlanadigan daryoning yonida boʻladi, uning ustida koʻprik boʻladi, aholisi koʻp boʻladi va u muhojirlar shaharlaridan biri boʻladi». Ibn Yahyo aytdi: Abu Maʼmar: «U musulmonlar shaharlaridan biri boʻladi» dedi va dedi: «Oxir zamon kelganda, yuzlari keng, koʻzlari kichik boʻlgan Qanturoʼ avlodi keladi, hatto daryo boʻyiga tushadilar. Shunda uning aholisi uch firqaga boʻlinadi: bir firqa sigirlar va biyobon hayvonlarining dumlaridan ushlab (qishloqqa qochib) ketadi va halok boʻladi; bir firqa oʻzlari uchun (omon qolishni) afzal koʻradi va kufr keltiradi; bir firqa esa bola-chaqasini orqalariga qoʻyib (himoyalanib), ular bilan jang qiladi — ana shular shahidlardir».Муҳаммад ибн Яҳё ибн Форис бизга айтиб берди: Абдуссамад ибн Абдулворис бизга айтиб берди: Отам менга айтиб берди: Саид ибн Жумҳон бизга айтиб берди: Муслим ибн Абу Бакра бизга айтиб берди: Отамнинг ривоят қилаётганини эшитдим, Расулуллоҳ ﷺ дедилар: «Умматимдан баъзи одамлар пастлик бир жойга тушадилар, уни Басра деб атайдилар, Дажла деб номланадиган дарёнинг ёнида бўлади, унинг устида кўприк бўлади, аҳолиси кўп бўлади ва у муҳожирлар шаҳарларидан бири бўлади». Ибн Яҳё айтди: Абу Маъмар: «У мусулмонлар шаҳарларидан бири бўлади» деди ва деди: «Охир замон келганда, юзлари кенг, кўзлари кичик бўлган Қантурў авлоди келади, ҳатто дарё бўйига тушадилар. Шунда унинг аҳолиси уч фирқага бўлинади: бир фирқа сигирлар ва биёбон ҳайвонларининг думларидан ушлаб (қишлоққа қочиб) кетади ва ҳалок бўлади; бир фирқа ўзлари учун (омон қолишни) афзал кўради ва куфр келтиради; бир фирқа эса бола-чақасини орқаларига қўйиб (ҳимояланиб), улар билан жанг қилади — ана шулар шаҳидлардир».