وَعَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " إِنَّ اللَّهَ سيخلِّصُ رجلا من أُمّتي على رُؤُوس الْخَلَائِقِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَيَنْشُرُ عَلَيْهِ تِسْعَةً وَتِسْعِينَ سِجِلًّا كُلُّ سِجِلٍّ مِثْلَ مَدِّ الْبَصَرِ ثُمَّ يَقُولُ: أَتُنْكِرُ مِنْ هَذَا شَيْئًا؟ أَظَلَمَكَ كَتَبَتِي الحافظون؟ فَيَقُول: لَا يارب فَيَقُول: أَفَلَك عذر؟ قَالَ لَا يارب فَيَقُولُ بَلَى. إِنَّ لَكَ عِنْدَنَا حَسَنَةً وَإِنَّهُ لَا ظُلْمَ عَلَيْكَ الْيَوْمَ فَتُخْرَجُ بِطَاقَةٌ فِيهَا أَشْهَدُ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ فَيَقُولُ احْضُرْ وَزْنَكَ. فَيَقُولُ: يَا رَبِّ مَا هَذِهِ الْبِطَاقَةُ مَعَ هَذِهِ السِّجِلَّاتِ؟ فَيَقُولُ: إِنَّكَ لَا تُظْلَمُ قَالَ: فَتُوضَعُ السِّجِلَّاتُ فِي كِفَّةٍ وَالْبِطَاقَةُ فِي كِفَّةٍ فَطَاشَتِ السِّجِلَّاتُ وَثَقُلَتِ الْبِطَاقَةُ فَلَا يَثْقُلُ مَعَ اسْمِ الله شَيْء ". رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ وَابْن مَاجَه
Abdulloh ibn Amr ibn al-Os (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta Alloh qiyomat kuni mening ummatimdan bir kishini barcha xaloyiq koʻz oʻngida ajratib oladi va unga toʻqson toʻqqizta hujjat (varaqa) yoyadi, har bir hujjat koʻz yetadigan masofacha (uzun) boʻladi. Soʻng: ‹Bulardan birortasini inkor qilasanmi? Yozuvchi-saqlovchi (farishta)larim senga zulm qildimi?› deydi. U: ‹Yoʻq, ey Robbim›, deydi. ‹Senda biror uzr bormi?› deydi. U: ‹Yoʻq, ey Robbim›, deydi. (Alloh): ‹Yoʻq (unday emas), albatta senda bizning huzurimizda bir yaxshilik bor, bugun senga aslo zulm qilinmaydi›, deydi. Shunda bir kartochka chiqadi, unda: ‹Ashhadu an la ilaha illalloh va ashhadu anna Muhammadan abduhu va rasuluhu› (yozilgan boʻladi). (Alloh): ‹Vazningga hozir boʻl›, deydi. U: ‹Ey Robbim, bu kartochka bu hujjatlar oldida nima boʻladi?› deydi. (Alloh): ‹Albatta senga zulm qilinmaydi›, deydi». U zot: «Hujjatlar bir pallaga, kartochka esa boshqa pallaga qoʻyiladi. Shunda hujjatlar yengil tortib koʻtarilib ketadi, kartochka ogʻir keladi. Allohning ismi bilan birga hech narsa ogʻir kelmaydi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir.Абдуллоҳ ибн Амр ибн ал-Ос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта Аллоҳ қиёмат куни менинг умматимдан бир кишини барча халойиқ кўз ўнгида ажратиб олади ва унга тўқсон тўққизта ҳужжат (варақа) ёяди, ҳар бир ҳужжат кўз етадиган масофача (узун) бўлади. Сўнг: ‹Булардан бирортасини инкор қиласанми? Ёзувчи-сақловчи (фаришта)ларим сенга зулм қилдими?› дейди. У: ‹Йўқ, эй Роббим›, дейди. ‹Сенда бирор узр борми?› дейди. У: ‹Йўқ, эй Роббим›, дейди. (Аллоҳ): ‹Йўқ (ундай эмас), албатта сенда бизнинг ҳузуримизда бир яхшилик бор, бугун сенга асло зулм қилинмайди›, дейди. Шунда бир карточка чиқади, унда: ‹Ашҳаду ан ла илаҳа иллаллоҳ ва ашҳаду анна Муҳаммадан абдуҳу ва расулуҳу› (ёзилган бўлади). (Аллоҳ): ‹Вазнингга ҳозир бўл›, дейди. У: ‹Эй Роббим, бу карточка бу ҳужжатлар олдида нима бўлади?› дейди. (Аллоҳ): ‹Албатта сенга зулм қилинмайди›, дейди». У зот: «Ҳужжатлар бир паллага, карточка эса бошқа паллага қўйилади. Шунда ҳужжатлар енгил тортиб кўтарилиб кетади, карточка оғир келади. Аллоҳнинг исми билан бирга ҳеч нарса оғир келмайди», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.