وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا يَدْخُلُ أَحَدٌ الْجَنَّةَ إِلَّا أُرِيَ مَقْعَدَهُ مِنَ النَّارِ لَوْ أَسَاءَ لِيَزْدَادَ شُكْرًا وَلَا يَدْخُلُ النَّارَ أَحَدٌ إِلَّا أُرِيَ مَقْعَدَهُ مِنَ الْجَنَّةِ لَوْ أَحْسَنَ ليَكُون عَلَيْهِ حسرة» . رَوَاهُ البُخَارِيّ
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺ: «Jannatga kirgan hech bir kishi yoʻqki, unga doʻzaxdagi (egallashi mumkin boʻlgan) joyi koʻrsatilmasin — agar yomonlik qilganda (shu boʻlardi) — toki u (shukrini) ziyoda qilsin; doʻzaxga kirgan hech bir kishi yoʻqki, unga jannatdagi joyi koʻrsatilmasin — agar yaxshilik qilganda (shu boʻlardi) — toki bu unga hasrat boʻlsin», dedilar.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺ: «Жаннатга кирган ҳеч бир киши йўқки, унга дўзахдаги (эгаллаши мумкин бўлган) жойи кўрсатилмасин — агар ёмонлик қилганда (шу бўларди) — токи у (шукрини) зиёда қилсин; дўзахга кирган ҳеч бир киши йўқки, унга жаннатдаги жойи кўрсатилмасин — агар яхшилик қилганда (шу бўларди) — токи бу унга ҳасрат бўлсин», дедилар.