وَعَنْ أُمِّ سَلَمَةَ قَالَتْ قُلْتُ: يَا رَسُولَ الله إِنِّي امْرَأَة أَشد ضفر رَأْسِي فأنقضه لغسل الْجَنَابَة قَالَ «لَا إِنَّمَا يَكْفِيكِ أَنْ تَحْثِي عَلَى رَأْسِكِ ثَلَاثَ حَثَيَاتٍ ثُمَّ تُفِيضِينَ عَلَيْكِ الْمَاءَ فَتَطْهُرِينَ» . رَوَاهُ مُسلم
Ummu Salama (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Men: «Ey Allohning Rasuli, albatta men boshimning sochini qattiq oʻradigan ayolman; bas, uni janobat gʻusli uchun yozaymi (yechaymi)?» dedim. (Paygʻambar): «Yoʻq; senga — boshingga uch hovuch (suv) sepish, soʻng oʻzingga suv quyish — kifoya; bas, poklanasan», dedilar.Умму Салама (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Мен: «Эй Аллоҳнинг Расули, албатта мен бошимнинг сочини қаттиқ ўрадиган аёлман; бас, уни жанобат ғусли учун ёзайми (ечайми)?» дедим. (Пайғамбар): «Йўқ; сенга — бошингга уч ҳовуч (сув) сепиш, сўнг ўзингга сув қуйиш — кифоя; бас, покланасан», дедилар.