وَعَنْ عَلِيٍّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم: «لَا تدخل الْمَلَائِكَةُ بَيْتًا فِيهِ صُورَةٌ وَلَا كَلْبٌ وَلَا جنب» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد وَالنَّسَائِيّ
Ali (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Mening kechasi Rasululloh ﷺ huzurlarida bir vaqtim bor ediki, Alloh azza va jalla u orqali menga xohlagan naf-manfaatini yetkazar edi. Bir kuni Rasululloh ﷺ: «Farishtalar ichida surat, it yoki junub kishi boʻlgan uyga kirmaydilar», dedilar. Men qarasam, Hasan ibn Alining bir kuchugi karavot ostida ekan, uni chiqarib tashladim.Али (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Менинг кечаси Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларида бир вақтим бор эдики, Аллоҳ азза ва жалла у орқали менга хоҳлаган наф-манфаатини етказар эди. Бир куни Расулуллоҳ ﷺ: «Фаришталар ичида сурат, ит ёки жунуб киши бўлган уйга кирмайдилар», дедилар. Мен қарасам, Ҳасан ибн Алининг бир кучуги каравот остида экан, уни чиқариб ташладим.