وَعَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم: «من سمع الْمُنَادِي فَلَمْ يَمْنَعْهُ مِنِ اتِّبَاعِهِ عُذْرٌ» قَالُوا وَمَا الْعُذْرُ؟ قَالَ: «خَوْفٌ أَوْ مَرَضٌ لَمْ تُقْبَلْ مِنْهُ الصَّلَاةُ الَّتِي صَلَّى» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وَالدَّارَقُطْنِيّ
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) aytadilar: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Kim azon aytuvchini eshitsa-yu, unga ergashishdan biror uzr toʻsmasa, (lekin u jamoatga kelmasa), oʻqigan namozi undan qabul qilinmaydi». Ular: «Uzr nima?» dedilar. U zot: «Qoʻrquv yoki kasallik», dedilar. Abu Dovud aytadi: Magʻrodan Abu Ishoq ham rivoyat qilgan.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) айтадилар: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Ким азон айтувчини эшитса-ю, унга эргашишдан бирор узр тўсмаса, (лекин у жамоатга келмаса), ўқиган намози ундан қабул қилинмайди». Улар: «Узр нима?» дедилар. У зот: «Қўрқув ёки касаллик», дедилар. Абу Довуд айтади: Мағродан Абу Ишоқ ҳам ривоят қилган.