عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ: كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ يَتَهَجَّدُ قَالَ: «اللَّهُمَّ لَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ قَيِّمُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَمَنْ فِيهِنَّ وَلَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ نُورُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَمَنْ فِيهِنَّ وَلَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ مَلِكُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَمَنْ فِيهِنَّ وَلَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ الْحَقُّ وَوَعْدُكَ الْحَقُّ وَلِقَاؤُكَ حَقٌّ وَقَوْلُكَ حَقٌّ وَالْجَنَّةُ حَقٌّ وَالنَّارُ حَقٌّ وَالنَّبِيُّونَ حَقٌّ وَمُحَمَّدٌ حَقٌّ وَالسَّاعَةُ حَقٌّ اللَّهُمَّ لَكَ أَسْلَمْتُ وَبِكَ آمَنْتُ وَعَلَيْكَ تَوَكَّلْتُ وَإِلَيْكَ أَنَبْتُ وَبِكَ خَاصَمْتُ وَإِلَيْكَ حَاكَمْتُ فَاغْفِرْ لِي مَا قَدَّمْتُ وَمَا أَخَّرْتُ وَمَا أَسْرَرْتُ وَمَا أَعْلَنْتُ وَمَا أَنْتَ أَعْلَمُ بِهِ مِنِّي أَنْتَ الْمُقَدِّمُ وَأَنْتَ الْمُؤَخِّرُ لَا إِلَهَ إِلَّا أَنْتَ وَلَا إِلَهَ غَيْرك»
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ kechasi tahajjud namozi uchun turganlarida: «Allohumma lakal-hamd. Anta qoyyimus-samavaati val-arz va man fiyhinna. Va lakal-hamd, laka mulkus-samavaati val-arz va man fiyhinna. Va lakal-hamd, anta nuurus-samavaati val-arz. Va lakal-hamd, antal-haqq, va vaʼdukal-haqq, va liqoouka haqq, va qovluka haqq, val-jannatu haqq, van-naaru haqq, van-nabiyyuuna haqq. Va Muhammadun (sallallohu alayhi va sallam) haqq, vas-saaʼatu haqq. Allohumma laka aslamtu, va bika aamantu, va alayka tavakkaltu, va ilayka anabtu, va bika xoosamtu, va ilayka haakamtu, fagʻfir lii maa qoddamtu va maa axxortu, va maa asrortu va maa aʼlantu. Antal-muqoddim va antal-muaxxir, laa ilaaha illaa anta (yoki: laa ilaaha gʻayruka). (Allohim, barcha hamd Senga xosdir; Sen — osmonlar va yer hamda ulardagi (barcha) narsani tutib turuvchisan. Barcha hamd Senga xosdir; osmonlar va yer hamda ulardagi (barcha) narsaning mulki Senga xosdir. Barcha hamd Senga xosdir; Sen — osmonlar va yerning nurisan. Barcha hamd Senga xosdir; Sen — osmonlar va yerning podshohisan. Barcha hamd Senga xosdir; Sen — Haqsan, vaʼdang — haq, Senga roʻbaroʻ kelish — haq, soʻzing — haq, jannat — haq, doʻzax — haq va paygʻambarlar — haq. Muhammad ﷺ — haq va Soat (Qiyomat) — haq. Allohim, Senga taslim boʻldim, Senga iymon keltirdim, Senga tavakkal qildim, Senga (tavba bilan) qaytdim, Sen (yordaming) bilan (kofirlar bilan) bahslashdim, Seni hakam qildim. Bas, mening avval qilgan va keyin qiladigan, yashirin va oshkora (gunoh)larimni magʻfirat qil. Sen — (baʼzilarni) oldinga oʻtkazuvchi va Sen — (baʼzilarni) orqaga suruvchisan; Sendan boshqa haq maʼbud yoʻq)», — der edilar. Sufyon: «Abdulkarim Abu Umayya yuqoridagiga: ‹Va laa havla va laa quvvata illaa billaah (Allohdan boshqa (gunohlardan saqlovchi) kuch va (toatga) quvvat yoʻq)›, — deganini qoʻshdi», — dedi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ кечаси таҳажжуд намози учун турганларида: «Аллоҳумма лакал-ҳамд. Анта қоййимус-самаваати вал-арз ва ман фийҳинна. Ва лакал-ҳамд, лака мулкус-самаваати вал-арз ва ман фийҳинна. Ва лакал-ҳамд, анта нуурус-самаваати вал-арз. Ва лакал-ҳамд, антал-ҳаққ, ва ваъдукал-ҳаққ, ва лиқооука ҳаққ, ва қовлука ҳаққ, вал-жаннату ҳаққ, ван-наару ҳаққ, ван-набийюуна ҳаққ. Ва Муҳаммадун (саллаллоҳу алайҳи ва саллам) ҳаққ, вас-сааъату ҳаққ. Аллоҳумма лака асламту, ва бика ааманту, ва алайка таваккалту, ва илайка анабту, ва бика хоосамту, ва илайка ҳаакамту, фағфир лии маа қоддамту ва маа аххорту, ва маа асрорту ва маа аъланту. Антал-муқоддим ва антал-муаххир, лаа илааҳа иллаа анта (ёки: лаа илааҳа ғайрука). (Аллоҳим, барча ҳамд Сенга хосдир; Сен — осмонлар ва ер ҳамда улардаги (барча) нарсани тутиб турувчисан. Барча ҳамд Сенга хосдир; осмонлар ва ер ҳамда улардаги (барча) нарсанинг мулки Сенга хосдир. Барча ҳамд Сенга хосдир; Сен — осмонлар ва ернинг нурисан. Барча ҳамд Сенга хосдир; Сен — осмонлар ва ернинг подшоҳисан. Барча ҳамд Сенга хосдир; Сен — Ҳақсан, ваъданг — ҳақ, Сенга рўбарў келиш — ҳақ, сўзинг — ҳақ, жаннат — ҳақ, дўзах — ҳақ ва пайғамбарлар — ҳақ. Муҳаммад ﷺ — ҳақ ва Соат (Қиёмат) — ҳақ. Аллоҳим, Сенга таслим бўлдим, Сенга иймон келтирдим, Сенга таваккал қилдим, Сенга (тавба билан) қайтдим, Сен (ёрдаминг) билан (кофирлар билан) баҳслашдим, Сени ҳакам қилдим. Бас, менинг аввал қилган ва кейин қиладиган, яширин ва ошкора (гуноҳ)ларимни мағфират қил. Сен — (баъзиларни) олдинга ўтказувчи ва Сен — (баъзиларни) орқага сурувчисан; Сендан бошқа ҳақ маъбуд йўқ)», — дер эдилар. Суфён: «Абдулкарим Абу Умайя юқоридагига: ‹Ва лаа ҳавла ва лаа қуввата иллаа биллааҳ (Аллоҳдан бошқа (гуноҳлардан сақловчи) куч ва (тоатга) қувват йўқ)›, — деганини қўшди», — деди.