وَعَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ قَالَ: كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا اسْتَوَى عَلَى الْمِنْبَرِ اسْتَقْبَلْنَاهُ بِوُجُوهِنَا. رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَقَالَ: هَذَا حَدِيثٌ لَا نَعْرِفُهُ إِلَّا مِنْ حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ الْفَضْلِ وَهُوَ ضَعِيفٌ ذَاهِبُ الْحَدِيثِ
Abdulloh ibn Masʼud (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ huzurlariga asirlar keltirilsa, bir oiladagilarni bir-biridan ajratib yuborishni yoqtirmaganlari uchun, bir oilaning hammasini birgalikda (bir kishiga) berardilar.Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ ҳузурларига асирлар келтирилса, бир оиладагиларни бир-биридан ажратиб юборишни ёқтирмаганлари учун, бир оиланинг ҳаммасини биргаликда (бир кишига) берардилар.