وَعَن عمَارَة بن رويبة: أَنَّهُ رَأَى بِشْرَ بْنَ مَرْوَانَ عَلَى الْمِنْبَرِ رَافِعًا يَدَيْهِ فَقَالَ: قَبَّحَ اللَّهُ هَاتَيْنِ الْيَدَيْنِ لَقَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَا يَزِيدُ عَلَى أَنْ يَقُولَ بِيَدِهِ هَكَذَا وَأَشَارَ بِأُصْبُعِهِ المسبحة. رَوَاهُ مُسلم
Umora ibn Ruvayba (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: u Bishr ibn Marvonni minbar ustida ikki qoʻlini koʻtarib turganini koʻrdi-da: «Alloh bu ikki qoʻlni xunuk qilsin! Men Rasululloh ﷺ ni koʻrdim, u zot qoʻllari bilan faqat mana bunday qilardilar», dedi va koʻrsatkich barmogʻi bilan ishora qildi.Умора ибн Рувайба (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: у Бишр ибн Марвонни минбар устида икки қўлини кўтариб турганини кўрди-да: «Аллоҳ бу икки қўлни хунук қилсин! Мен Расулуллоҳ ﷺ ни кўрдим, у зот қўллари билан фақат мана бундай қилардилар», деди ва кўрсаткич бармоғи билан ишора қилди.