HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Mishkot ul-masobih · HadisМишкот ул-масобиҳ · Ҳадис1483Bob 50:Боб 50: Atira qurbonligi - Birinchi qismАтира қурбонлиги - Биринчи қисмباب صلاة الخسوف - الفصل الأول

وَعَنْ عَائِشَةَ نَحْوُ حَدِيثِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَقَالَتْ: ثُمَّ سَجَدَ فَأَطَالَ السُّجُودَ ثُمَّ انْصَرَفَ وَقَدِ انْجَلَتِ الشَّمْسُ فَخَطَبَ النَّاسَ فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ: «إِنَّ الشَّمْسَ وَالْقَمَرَ آيَتَانِ مِنْ آيَاتِ اللَّهِ لَا يَخْسِفَانِ لِمَوْتِ أَحَدٍ وَلَا لِحَيَاتِهِ فَإِذَا رَأَيْتُمْ ذَلِكَ فَادْعُوا اللَّهَ وَكَبِّرُوا وَصَلُّوا وَتَصَدَّقُوا» ثُمَّ قَالَ: «يَا أُمَّةَ مُحَمَّدٍ وَاللَّهِ مَا مِنْ أَحَدٍ أَغْيَرُ مِنَ اللَّهِ أَنْ يَزْنِيَ عَبْدُهُ أَوْ تَزْنِيَ أَمَتُهُ يَا أُمَّةَ مُحَمَّدٍ وَاللَّهِ لَوْ تَعْلَمُونَ مَا أَعْلَمُ لَضَحِكْتُمْ قَلِيلًا وَلَبَكَيْتُمْ كَثِيرًا»

Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ hayotlik paytlarida quyosh tutildi; bas, u zot odamlarga namozga imomlik qildilar: turib, uzoq qiyom qildilar, soʻng uzoq (vaqt) rukuʼ qildilar. Soʻng yana turib, uzoq qiyom qildilar, lekin bu safar turish muddati birinchisidan qisqaroq edi. Yana uzoq, lekin birinchisidan qisqaroq rukuʼ qildilar, soʻng sajda qilib, sajdani choʻzdilar. Ikkinchi rakatda ham birinchisidagidek qildilar, soʻng namozni tugatdilar; oʻshanda quyosh (tutilishi) ochilgan edi. U zot xutba qildilar va Allohga hamd hamda sano aytib: «Quyosh va oy — Allohning belgilaridan ikki belgi; ular biror kishining oʻlishi yoki tirilishi sababli tutilmaydi. Bas, tutilishni koʻrganingizda, Allohni yodga olinglar, takbir aytinglar, namoz oʻqinglar va sadaqa beringlar», — dedilar. Paygʻambar ﷺ soʻng: «Ey Muhammad ummati, Allohga qasamki, Allohdan koʻproq gʻayrat (ornomus)ga ega zot yoʻq — chunki U oʻz bandalari — erkak yoki ayol — zino qilishini harom qilgan. Ey Muhammad ummati, Allohga qasamki, agar men bilgan narsani bilganingizda, kam kular va koʻp yigʻlar edingiz», — dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ҳаётлик пайтларида қуёш тутилди; бас, у зот одамларга намозга имомлик қилдилар: туриб, узоқ қиём қилдилар, сўнг узоқ (вақт) рукуъ қилдилар. Сўнг яна туриб, узоқ қиём қилдилар, лекин бу сафар туриш муддати биринчисидан қисқароқ эди. Яна узоқ, лекин биринчисидан қисқароқ рукуъ қилдилар, сўнг сажда қилиб, саждани чўздилар. Иккинчи ракатда ҳам биринчисидагидек қилдилар, сўнг намозни тугатдилар; ўшанда қуёш (тутилиши) очилган эди. У зот хутба қилдилар ва Аллоҳга ҳамд ҳамда сано айтиб: «Қуёш ва ой — Аллоҳнинг белгиларидан икки белги; улар бирор кишининг ўлиши ёки тирилиши сабабли тутилмайди. Бас, тутилишни кўрганингизда, Аллоҳни ёдга олинглар, такбир айтинглар, намоз ўқинглар ва садақа беринглар», — дедилар. Пайғамбар ﷺ сўнг: «Эй Муҳаммад уммати, Аллоҳга қасамки, Аллоҳдан кўпроқ ғайрат (орномус)га эга зот йўқ — чунки У ўз бандалари — эркак ёки аёл — зино қилишини ҳаром қилган. Эй Муҳаммад уммати, Аллоҳга қасамки, агар мен билган нарсани билганингизда, кам кулар ва кўп йиғлар эдингиз», — дедилар.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ (الألباني)