وَعَنْ أَبِي مُوسَى الْأَشْعَرِيِّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " إِذَا صَلَّيْتُمْ فَأَقِيمُوا صُفُوفَكُمْ ثُمَّ لِيَؤُمَّكُمْ أَحَدُكُمْ فَإِذَا كَبَّرَ فكبروا وَإِذ قَالَ (غير المغضوب عَلَيْهِم وَلَا الضَّالّين) فَقُولُوا آمِينَ يُجِبْكُمُ اللَّهُ فَإِذَا كَبَّرَ وَرَكَعَ فَكَبِّرُوا وَارْكَعُوا فَإِنَّ الْإِمَامَ يَرْكَعُ قَبْلَكُمْ وَيَرْفَعُ قبلكُمْ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «فَتِلْكَ بِتِلْكَ» قَالَ: «وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ فَقُولُوا اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ يسمع الله لكم» . رَوَاهُ مُسلم وَفِي رِوَايَةٍ لَهُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَقَتَادَةَ: «وَإِذا قَرَأَ فأنصتوا»
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Men Abu Muso al-Ashʼariy bilan birga namoz oʻqidim. Qaʼda (oʻtirish) vaqti boʻlganda, qavmdan bir kishi: ‹Namoz birr (yaxshilik) va zakot bilan barqaror qilindi›, dedi. Abu Muso namozni tugatib salom berib, (qavmga) yuzlandi-da: ‹Qaysingiz falon-falon soʻzni aytdi?› dedi. Qavm jim qoldi. Soʻng yana: ‹Qaysingiz falon-falon soʻzni aytdi?› dedi. Qavm jim qoldi. Shunda: ‹Ehtimol, ey Hitton, buni sen aytgandirsan?› dedi. (Hitton): ‹Men aytganim yoʻq, men buning uchun sizning meni koyishingizdan qoʻrqdim›, dedi. Qavmdan bir kishi: ‹Men aytdim, men bilan faqat yaxshilikni koʻzladim›, dedi. Shunda Abu Muso dedi: ‹Siz namozingizda nima deyishni bilmaysizmi? Rasululloh ﷺ bizga xutba qilib, bizga sunnatimizni bayon qildilar va bizga namozimizni oʻrgatdilar. U zot dedilar: ‹Namoz oʻqiganingizda, saflaringizni toʻgʻrilang, soʻng biringiz sizga imom boʻlsin. U takbir aytsa, takbir ayting; u {gʻazabga uchraganlarning ham, adashganlarning ham (yoʻliga) emas} (Fotiha 7) deganda, ‹Omin› deng — Alloh sizga ijobat qiladi. U takbir aytib rukuʼga ketsa, takbir aytib rukuʼga keting, chunki imom sizdan oldin rukuʼga ketadi va sizdan oldin (boshini) koʻtaradi›. Soʻng Rasululloh ﷺ: ‹Mana shu mana shunga (badal boʻladi). U ‹Samiʼallohu liman hamidah› deganda, ‹Allohumma rabbano lakal-hamd› deng — Alloh sizni eshitadi. Chunki Alloh tabaroka va taolo oʻz nabiysi ﷺ tili bilan ‹Samiʼallohu liman hamidah› dedi. U takbir aytib sajdaga ketsa, takbir aytib sajdaga keting, chunki imom sizdan oldin sajdaga ketadi va sizdan oldin koʻtariladi›, dedilar. Soʻng Rasululloh ﷺ: ‹Mana shu mana shunga (badal boʻladi). Qaʼda (oʻtirish) vaqti boʻlganda, biringizning birinchi soʻzi: ‹At-tahiyyotut-toyyibotus-salavotu lillah. Assalomu alayka ayyuhan-nabiyyu va rahmatullohi va barakotuh. Assalomu alayno va alo ibodillohis-solihin. Ash-hadu an lo ilaha illalloh va ash-hadu anna Muhammadan abduhu va rasuluh› boʻlsin›, dedilar›».Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Мен Абу Мусо ал-Ашъарий билан бирга намоз ўқидим. Қаъда (ўтириш) вақти бўлганда, қавмдан бир киши: ‹Намоз бирр (яхшилик) ва закот билан барқарор қилинди›, деди. Абу Мусо намозни тугатиб салом бериб, (қавмга) юзланди-да: ‹Қайсингиз фалон-фалон сўзни айтди?› деди. Қавм жим қолди. Сўнг яна: ‹Қайсингиз фалон-фалон сўзни айтди?› деди. Қавм жим қолди. Шунда: ‹Эҳтимол, эй Ҳиттон, буни сен айтгандирсан?› деди. (Ҳиттон): ‹Мен айтганим йўқ, мен бунинг учун сизнинг мени койишингиздан қўрқдим›, деди. Қавмдан бир киши: ‹Мен айтдим, мен билан фақат яхшиликни кўзладим›, деди. Шунда Абу Мусо деди: ‹Сиз намозингизда нима дейишни билмайсизми? Расулуллоҳ ﷺ бизга хутба қилиб, бизга суннатимизни баён қилдилар ва бизга намозимизни ўргатдилар. У зот дедилар: ‹Намоз ўқиганингизда, сафларингизни тўғриланг, сўнг бирингиз сизга имом бўлсин. У такбир айтса, такбир айтинг; у {ғазабга учраганларнинг ҳам, адашганларнинг ҳам (йўлига) эмас} (Фотиҳа 7) деганда, ‹Омин› денг — Аллоҳ сизга ижобат қилади. У такбир айтиб рукуъга кетса, такбир айтиб рукуъга кетинг, чунки имом сиздан олдин рукуъга кетади ва сиздан олдин (бошини) кўтаради›. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ: ‹Мана шу мана шунга (бадал бўлади). У ‹Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ› деганда, ‹Аллоҳумма раббано лакал-ҳамд› денг — Аллоҳ сизни эшитади. Чунки Аллоҳ табарока ва таоло ўз набийси ﷺ тили билан ‹Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ› деди. У такбир айтиб саждага кетса, такбир айтиб саждага кетинг, чунки имом сиздан олдин саждага кетади ва сиздан олдин кўтарилади›, дедилар. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ: ‹Мана шу мана шунга (бадал бўлади). Қаъда (ўтириш) вақти бўлганда, бирингизнинг биринчи сўзи: ‹Ат-таҳийётут-тоййиботус-салавоту лиллаҳ. Ассалому алайка айюҳан-набийю ва раҳматуллоҳи ва баракотуҳ. Ассалому алайно ва ало ибодиллоҳис-солиҳин. Аш-ҳаду ан ло илаҳа иллаллоҳ ва аш-ҳаду анна Муҳаммадан абдуҳу ва расулуҳ› бўлсин›, дедилар›».