وَعَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «أَلَا إِنِّي نُهِيتُ أَنْ أَقْرَأَ الْقُرْآنَ رَاكِعًا أَوْ سَاجِدًا فَأَمَّا الرُّكُوعُ فَعَظِّمُوا فِيهِ الرَّبَّ وَأَمَّا السُّجُودُ فَاجْتَهِدُوا فِي الدُّعَاءِ فَقَمِنٌ أَنْ يُسْتَجَابَ لَكُمْ» . رَوَاهُ مُسلم
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ pardani koʻtardilar, odamlar esa Abu Bakr ortida saf-saf (turgan) edilar. Shunda u zot: «Ey odamlar! Darhaqiqat, paygʻambarlik bashoratlaridan faqat solih tush qoldi, uni musulmon koʻradi yoki uning (haqida) koʻrsatiladi. Ogoh boʻlinglar! Men rukuʼ yoki sajdada Qurʼon oʻqishdan qaytarildim. Rukuʼga kelsak, unda aziz va ulugʻ Robbni ulugʻlanglar; sajdaga kelsak, unda duoga astoydil berilinglar, zero (duolaringiz) ijobat boʻlishga loyiqdir», dedilar.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ пардани кўтардилар, одамлар эса Абу Бакр ортида саф-саф (турган) эдилар. Шунда у зот: «Эй одамлар! Дарҳақиқат, пайғамбарлик башоратларидан фақат солиҳ туш қолди, уни мусулмон кўради ёки унинг (ҳақида) кўрсатилади. Огоҳ бўлинглар! Мен рукуъ ёки саждада Қуръон ўқишдан қайтарилдим. Рукуъга келсак, унда азиз ва улуғ Роббни улуғланглар; саждага келсак, унда дуога астойдил берилинглар, зеро (дуоларингиз) ижобат бўлишга лойиқдир», дедилар.