وَعَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " إِذَا قَرَأَ ابْنُ آدَمَ السَّجْدَةَ فَسَجَدَ اعْتَزَلَ الشَّيْطَانُ يَبْكِي يَقُولُ: يَا وَيْلَتِي أُمِرَ ابْنُ آدَمَ بِالسُّجُودِ فَسَجَدَ فَلَهُ الْجَنَّةُ وَأُمِرْتُ بِالسُّجُودِ فَأَبَيْتُ فَلِيَ النَّارُ ". رَوَاهُ مُسْلِمٌ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Odam farzandi sajda (oyatini) oʻqib, sajda qilsa, shayton yigʻlab chetga chiqadi-da: ‹Voy holiga — Abu Kuraybning rivoyatida: «voy menga» — odam farzandi sajdaga buyurildi-yu, sajda qildi, bas, unga jannat (boʻldi); men sajdaga buyurildim-u, bosh tortdim, bas, menga doʻzax (boʻldi)› deydi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Одам фарзанди сажда (оятини) ўқиб, сажда қилса, шайтон йиғлаб четга чиқади-да: ‹Вой ҳолига — Абу Курайбнинг ривоятида: «вой менга» — одам фарзанди саждага буюрилди-ю, сажда қилди, бас, унга жаннат (бўлди); мен саждага буюрилдим-у, бош тортдим, бас, менга дўзах (бўлди)› дейди», дедилар.