HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Mishkot ul-masobih · HadisМишкот ул-масобиҳ · Ҳадис1628Bob 3:Боб 3: Oʻlim oldida turgan kishiga aytiladigan soʻzlar - 3-faslЎлим олдида турган кишига айтиладиган сўзлар - 3-фаслباب ما يقال عند من حضره الموت - الفصل الثالث

وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «إِذَا خَرَجَتْ رُوحُ الْمُؤْمِنِ تَلَقَّاهَا مَلَكَانِ يُصْعِدَانِهَا» . قَالَ حَمَّادٌ: فَذَكَرَ مِنْ طِيبِ رِيحِهَا وَذَكَرَ الْمِسْكَ قَالَ: " وَيَقُولُ أَهْلُ السَّمَاءِ: رُوحٌ طَيِّبَةٌ جَاءَتْ مِنْ قِبَلِ الْأَرْضِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْكِ وَعَلَى جَسَدٍ كُنْتِ تُعَمِّرِينَهُ فَيُنْطَلَقُ بِهِ إِلَى رَبِّهِ ثُمَّ يَقُولُ: انْطَلِقُوا بِهِ إِلَى آخِرِ الْأَجَلِ ". قَالَ: «وَإِنَّ الْكَافِرَ إِذَا خَرَجَتْ رُوحُهُ» قَالَ حَمَّادٌ: وَذَكَرَ من نتنها وَذكر لعنها. " وَيَقُولُ أَهْلُ السَّمَاءِ: رُوحٌ خَبِيثَةٌ جَاءَتْ مِنْ قِبَلِ الْأَرْضِ فَيُقَالُ: انْطَلِقُوا بِهِ إِلَى آخِرِ الْأَجَل " قَالَ أَبُو هُرَيْرَة: فَرد رَسُول الله صلى الله عَلَيْهِ وَسلم ريطة كَانَت عَلَيْهِ على أَنفه هَكَذَا. رَوَاهُ مُسلم

Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Moʻminning ruhi chiqqanida, uni ikki farishta kutib olib, yuqoriga (osmonga) olib chiqadilar». Hammod dedi: «Shunda u (Abu Hurayra) uning hidining xushligini zikr qildi va misk(ni misol qilib) zikr qildi». U (Abu Hurayra) dedi: «Osmon ahli: ‹Yer tomonidan pok ruh keldi. Alloh senga va sen obod qilib turgan badanga rahmat qilsin!›, deydilar. Soʻng u Robbi azza va jallaga olib boriladi. Keyin (Robb): ‹Uni ajalning oxiriga (belgilangan muddatga) olib boringlar›, deydi». U (Abu Hurayra) dedi: «Albatta, kofir boʻlsa, ruhi chiqqanida — Hammod dedi: ‹U uning sasishini zikr qildi va laʼnatni zikr qildi› — osmon ahli: ‹Yer tomonidan xabis ruh keldi›, deydilar. Shunda: ‹Uni ajalning oxiriga olib boringlar›, deyiladi». Abu Hurayra dedi: «Shunda Rasululloh ﷺ ustlaridagi yengil matoni burunlariga mana shunday qaytarib (yopib) qoʻydilar».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Мўминнинг руҳи чиққанида, уни икки фаришта кутиб олиб, юқорига (осмонга) олиб чиқадилар». Ҳаммод деди: «Шунда у (Абу Ҳурайра) унинг ҳидининг хушлигини зикр қилди ва миск(ни мисол қилиб) зикр қилди». У (Абу Ҳурайра) деди: «Осмон аҳли: ‹Ер томонидан пок руҳ келди. Аллоҳ сенга ва сен обод қилиб турган баданга раҳмат қилсин!›, дейдилар. Сўнг у Робби азза ва жаллага олиб борилади. Кейин (Робб): ‹Уни ажалнинг охирига (белгиланган муддатга) олиб боринглар›, дейди». У (Абу Ҳурайра) деди: «Албатта, кофир бўлса, руҳи чиққанида — Ҳаммод деди: ‹У унинг сасишини зикр қилди ва лаънатни зикр қилди› — осмон аҳли: ‹Ер томонидан хабис руҳ келди›, дейдилар. Шунда: ‹Уни ажалнинг охирига олиб боринглар›, дейилади». Абу Ҳурайра деди: «Шунда Расулуллоҳ ﷺ устларидаги енгил матони бурунларига мана шундай қайтариб (ёпиб) қўйдилар».

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ (الألباني)