وَعَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَالِمٍ عَنْ أَبِيهِ قَالَ: رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَأَبَا بَكْرٍ وَعُمَرَ يَمْشُونَ أَمَامَ الْجَنَازَةِ. رَوَاهُ أَحْمَدُ وَأَبُو دَاوُدَ وَالتِّرْمِذِيُّ وَالنَّسَائِيُّ وَابْنُ مَاجَهْ وَقَالَ التِّرْمِذِيُّ وَأَهْلُ الْحَدِيثِ كَأَنَّهُمْ يَرَوْنَهُ مُرْسَلًا
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ namozni boshlaganlarida ikki qoʻllarini yelkalari barobariga koʻtarganlarini koʻrdim — rukuʼga egilishdan oldin ham, rukuʼdan koʻtarilganlarida ham (shunday qilardilar) —, lekin ikki sajda orasida ularni koʻtarmas edilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ намозни бошлаганларида икки қўлларини елкалари баробарига кўтарганларини кўрдим — рукуъга эгилишдан олдин ҳам, рукуъдан кўтарилганларида ҳам (шундай қилардилар) —, лекин икки сажда орасида уларни кўтармас эдилар.