وَعَنْ أَبِي مَالِكٍ الْأَشْجَعِي عَنْ أَبِيهِ قَالَ: كَانَ الرجل إِذا أسلم علمه النَّبِي صلى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الصَّلَاةَ ثُمَّ أَمَرَهُ أَنْ يَدْعُوَ بِهَؤُلَاءِ الْكَلِمَاتِ: «اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي وَارْحَمْنِي وَاهْدِنِي وَعَافِنِي وَارْزُقْنِي» . رَوَاهُ مُسلم
Toriq ibn Ashyam al-Ashjaʼiy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: bir kishi Islomni qabul qilsa, Nabiy ﷺ unga namozni oʻrgatar, soʻng uni mana shu soʻzlar bilan duo qilishga buyurar edilar: «‹Allohummagʻfir li, varhamni, vahdini, va ofini, varzuqni› (Ey Alloh, meni magʻfirat qil, menga rahm qil, meni hidoyat qil, menga ofiyat ber va menga rizq ber)».Ториқ ибн Ашям ал-Ашжаъий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: бир киши Исломни қабул қилса, Набий ﷺ унга намозни ўргатар, сўнг уни мана шу сўзлар билан дуо қилишга буюрар эдилар: «‹Аллоҳуммағфир ли, варҳамни, ваҳдини, ва офини, варзуқни› (Эй Аллоҳ, мени мағфират қил, менга раҳм қил, мени ҳидоят қил, менга офият бер ва менга ризқ бер)».