وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ مُوسَى بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ، يَزِيدَ وَأَبِي الضُّحَى عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ هِلاَلٍ الْعَبْسِيِّ، عَنْ جَرِيرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ جَاءَ نَاسٌ مِنَ الأَعْرَابِ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَيْهِمُ الصُّوفُ فَرَأَى سُوءَ حَالِهِمْ . قَدْ أَصَابَتْهُمْ حَاجَةٌ . فَذَكَرَ بِمَعْنَى حَدِيثِهِمْ .
Jarir ibn Abdulloh (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Aʼrobiylardan bir necha kishi ustlariga jun (kiyim) kiyib olgan holda Rasululloh ﷺ huzuriga keldilar. U zot ularning ahvoli yomonligini koʻrdilar — ularga ehtiyoj (qashshoqlik) yetgan edi. Soʻng (voqeani avvalgi) hadis maʼnosida zikr qildi.Жарир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аъробийлардан бир неча киши устларига жун (кийим) кийиб олган ҳолда Расулуллоҳ ﷺ ҳузурига келдилар. У зот уларнинг аҳволи ёмонлигини кўрдилар — уларга эҳтиёж (қашшоқлик) етган эди. Сўнг (воқеани аввалги) ҳадис маъносида зикр қилди.