حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْقُدُّوسِ بْنُ بَكْرِ بْنِ خُنَيْسٍ، حَدَّثَنَا حَبِيبُ بْنُ سُلَيْمٍ الْعَبْسِيُّ، عَنْ بِلاَلِ بْنِ يَحْيَى الْعَبْسِيِّ، عَنْ حُذَيْفَةَ بْنِ الْيَمَانِ، قَالَ إِذَا مِتُّ فَلاَ تُؤْذِنُوا بِي أَحَدًا إِنِّي أَخَافُ أَنْ يَكُونَ نَعْيًا فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنْهَى عَنِ النَّعْىِ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Huzayfa ibn al-Yamon (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U: «Men vafot etsam, hech kimga men haqimda eʼlon qilmanglar, chunki men buning nay boʻlishidan qoʻrqaman. Zero, men Rasululloh ﷺ naydan qaytarganlarini eshitganman», dedi. Bu hadis hasandir.Ҳузайфа ибн ал-Ямон (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У: «Мен вафот этсам, ҳеч кимга мен ҳақимда эълон қилманглар, чунки мен бунинг най бўлишидан қўрқаман. Зеро, мен Расулуллоҳ ﷺ найдан қайтарганларини эшитганман», деди. Бу ҳадис ҳасандир.