حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ الْقَعْقَاعِ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ أَتَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَىُّ الصَّدَقَةِ أَعْظَمُ فَقَالَ " أَنْ تَصَدَّقَ وَأَنْتَ صَحِيحٌ شَحِيحٌ تَخْشَى الْفَقْرَ وَتَأْمُلُ الْغِنَى وَلاَ تُمْهِلْ حَتَّى إِذَا بَلَغَتِ الْحُلْقُومَ قُلْتَ لِفُلاَنٍ كَذَا وَلِفُلاَنٍ كَذَا أَلاَ وَقَدْ كَانَ لِفُلاَنٍ " .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U dedi: Rasululloh ﷺ huzurlariga bir kishi kelib: «Yo Rasululloh! Qaysi sadaqa eng ulugʻroq?» dedi. Shunda u zot: «Soppa-sogʻ, bisotingga ziqna, kambagʻallikdan qoʻrqib, boylikni umid qilib turgan holingda sadaqa qilishingdir. (Joningga) suv yetib, ‹Falonchiga buncha, falonchiga buncha› deydigan holatga kelishini kutib, sadaqani kechiktirma — axir u (mol) endi falonchining (merosxoʻrning) molidir», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У деди: Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига бир киши келиб: «Ё Расулуллоҳ! Қайси садақа энг улуғроқ?» деди. Шунда у зот: «Соппа-соғ, бисотингга зиқна, камбағалликдан қўрқиб, бойликни умид қилиб турган ҳолингда садақа қилишингдир. (Жонингга) сув етиб, ‹Фалончига бунча, фалончига бунча› дейдиган ҳолатга келишини кутиб, садақани кечиктирма — ахир у (мол) энди фалончининг (меросхўрнинг) молидир», — дедилар.