حَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى التُّجِيبِيُّ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، أَنَّ أُنَاسًا، مِنَ الأَنْصَارِ قَالُوا يَوْمَ حُنَيْنٍ حِينَ أَفَاءَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ مِنْ أَمْوَالِ هَوَازِنَ مَا أَفَاءَ فَطَفِقَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُعْطِي رِجَالاً مِنْ قُرَيْشٍ الْمِائَةَ مِنَ الإِبِلِ فَقَالُوا يَغْفِرُ اللَّهُ لِرَسُولِ اللَّهِ يُعْطِي قُرَيْشًا وَيَتْرُكُنَا وَسُيُوفُنَا تَقْطُرُ مِنْ دِمَائِهِمْ . قَالَ أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ فَحُدِّثَ ذَلِكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ قَوْلِهِمْ فَأَرْسَلَ إِلَى الأَنْصَارِ فَجَمَعَهُمْ فِي قُبَّةٍ مِنْ أَدَمٍ فَلَمَّا اجْتَمَعُوا جَاءَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَا حَدِيثٌ بَلَغَنِي عَنْكُمْ " . فَقَالَ لَهُ فُقَهَاءُ الأَنْصَارِ أَمَّا ذَوُو رَأْيِنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ فَلَمْ يَقُولُوا شَيْئًا وَأَمَّا أُنَاسٌ مِنَّا حَدِيثَةٌ أَسْنَانُهُمْ قَالُوا يَغْفِرُ اللَّهُ لِرَسُولِهِ يُعْطِي قُرَيْشًا وَيَتْرُكُنَا وَسُيُوفُنَا تَقْطُرُ مِنْ دِمَائِهِمْ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَإِنِّي أُعْطِي رِجَالاً حَدِيثِي عَهْدٍ بِكُفْرٍ أَتَأَلَّفُهُمْ أَفَلاَ تَرْضَوْنَ أَنْ يَذْهَبَ النَّاسُ بِالأَمْوَالِ وَتَرْجِعُونَ إِلَى رِحَالِكُمْ بِرَسُولِ اللَّهِ فَوَاللَّهِ لَمَا تَنْقَلِبُونَ بِهِ خَيْرٌ مِمَّا يَنْقَلِبُونَ بِهِ " . فَقَالُوا بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ قَدْ رَضِينَا . قَالَ " فَإِنَّكُمْ سَتَجِدُونَ أَثَرَةً شَدِيدَةً فَاصْبِرُوا حَتَّى تَلْقَوُا اللَّهَ وَرَسُولَهُ فَإِنِّي عَلَى الْحَوْضِ " . قَالُوا سَنَصْبِرُ .
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Hunayn kuni Alloh oʻz Paygʻambariga Havozin mollaridan oʻlja qilib bergan narsani bergach, Rasululloh ﷺ quraysh kishilaridan baʼzilariga yuztadan tuya bera boshladilar. Shunda ansorlardan baʼzi odamlar: «Alloh Rasulullohni magʻfirat qilsin, u qurayshga berib, qilichlarimizdan ularning qoni tomib turgan bizni esa tashlab qoʻyyapti», dedilar. Anas ibn Molik dedi: Ularning bu soʻzlari Rasululloh ﷺ ga aytildi. Shunda u zot ansorlarga (odam) yuborib, ularni terimdan tikilgan bir chodirga toʻpladilar. Ular yigʻilgach, Rasululloh ﷺ ularning oldiga kelib: «Sizlar haqingizda menga yetib kelgan bu gap nima?» dedilar. Ansorlarning fuqaholari u zotga: «Yo Rasululloh, bizning yetuk fikrli kishilarimiz hech narsa demadilar. Ammo bizdan yoshi kichik baʼzi odamlar: ‹Alloh oʻz Rasulini magʻfirat qilsin, u qurayshga berib, qilichlarimizdan ularning qoni tomib turgan bizni esa tashlab qoʻyyapti›, dedilar», dedilar. Shunda Rasululloh ﷺ: «Men kufrni endigina tashlagan baʼzi kishilarga ularning koʻngillarini (Islomga) jalb qilish uchun beryapman. Odamlar mollar bilan ketib, sizlar esa Rasululloh bilan birga uy-joylaringizga qaytishingizdan rozi boʻlmaysizlarmi? Vallohi, sizlar (ortingizdan) olib qaytadigan narsa ularning olib qaytadigan narsasidan yaxshiroqdir», dedilar. Shunda ular: «Ha, yo Rasululloh, biz rozi boʻldik», dedilar. U zot: «Sizlar (mendan keyin) qattiq oʻzgalarni afzal koʻrishni koʻrasizlar, shunda Allohga va Uning Rasuliga yoʻliqquningizcha sabr qilinglar, men hovuz (Havzi Kavsar) boshida boʻlaman», dedilar. Ular: «Sabr qilamiz», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Ҳунайн куни Аллоҳ ўз Пайғамбарига Ҳавозин молларидан ўлжа қилиб берган нарсани бергач, Расулуллоҳ ﷺ қурайш кишиларидан баъзиларига юзтадан туя бера бошладилар. Шунда ансорлардан баъзи одамлар: «Аллоҳ Расулуллоҳни мағфират қилсин, у қурайшга бериб, қиличларимиздан уларнинг қони томиб турган бизни эса ташлаб қўйяпти», дедилар. Анас ибн Молик деди: Уларнинг бу сўзлари Расулуллоҳ ﷺ га айтилди. Шунда у зот ансорларга (одам) юбориб, уларни теримдан тикилган бир чодирга тўпладилар. Улар йиғилгач, Расулуллоҳ ﷺ уларнинг олдига келиб: «Сизлар ҳақингизда менга етиб келган бу гап нима?» дедилар. Ансорларнинг фуқаҳолари у зотга: «Ё Расулуллоҳ, бизнинг етук фикрли кишиларимиз ҳеч нарса демадилар. Аммо биздан ёши кичик баъзи одамлар: ‹Аллоҳ ўз Расулини мағфират қилсин, у қурайшга бериб, қиличларимиздан уларнинг қони томиб турган бизни эса ташлаб қўйяпти›, дедилар», дедилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Мен куфрни эндигина ташлаган баъзи кишиларга уларнинг кўнгилларини (Исломга) жалб қилиш учун беряпман. Одамлар моллар билан кетиб, сизлар эса Расулуллоҳ билан бирга уй-жойларингизга қайтишингиздан рози бўлмайсизларми? Валлоҳи, сизлар (ортингиздан) олиб қайтадиган нарса уларнинг олиб қайтадиган нарсасидан яхшироқдир», дедилар. Шунда улар: «Ҳа, ё Расулуллоҳ, биз рози бўлдик», дедилар. У зот: «Сизлар (мендан кейин) қаттиқ ўзгаларни афзал кўришни кўрасизлар, шунда Аллоҳга ва Унинг Расулига йўлиққунингизча сабр қилинглар, мен ҳовуз (Ҳавзи Кавсар) бошида бўламан», дедилар. Улар: «Сабр қиламиз», дедилар.