وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا سَيْفٌ، قَالَ سَمِعْتُ مُجَاهِدًا، يَقُولُ حَدَّثَنِي عَبْدُ، الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي لَيْلَى حَدَّثَنِي كَعْبُ بْنُ عُجْرَةَ، - رضى الله عنه - أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَفَ عَلَيْهِ وَرَأْسُهُ يَتَهَافَتُ قَمْلاً فَقَالَ " أَيُؤْذِيكَ هَوَامُّكَ " . قُلْتُ نَعَمْ . قَالَ " فَاحْلِقْ رَأْسَكَ " . قَالَ فَفِيَّ نَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ { فَمَنْ كَانَ مِنْكُمْ مَرِيضًا أَوْ بِهِ أَذًى مِنْ رَأْسِهِ فَفِدْيَةٌ مِنْ صِيَامٍ أَوْ صَدَقَةٍ أَوْ نُسُكٍ} فَقَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " صُمْ ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ أَوْ تَصَدَّقْ بِفَرَقٍ بَيْنَ سِتَّةِ مَسَاكِينَ أَوِ انْسُكْ مَا تَيَسَّرَ " .
Kaʼb ibn Ujra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ uning yonida toʻxtadilar, uning boshidan esa bitlar toʻkilib turardi. Shunda (u zot): «Hasharotlaring seni bezovta qilyaptimi?» dedilar. Men: «Ha», dedim. (U zot): «Boshingni qirib tashla», dedilar. (Kaʼb) dedi: Mening haqimda bu oyat nozil boʻldi: {Sizlardan kim kasal boʻlsa yoki boshida ozor boʻlsa, roʻza yoki sadaqa yoxud qurbonlik (koʻrinishidagi) fidya (lozim boʻladi)} (Baqara 196). Shunda Rasululloh ﷺ menga: «Uch kun roʻza tut, yoki olti miskinga bir faraq (don) sadaqa qil, yoki muyassar boʻlganini qurbonlik qil», dedilar.Каъб ибн Ужра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ унинг ёнида тўхтадилар, унинг бошидан эса битлар тўкилиб турарди. Шунда (у зот): «Ҳашаротларинг сени безовта қиляптими?» дедилар. Мен: «Ҳа», дедим. (У зот): «Бошингни қириб ташла», дедилар. (Каъб) деди: Менинг ҳақимда бу оят нозил бўлди: {Сизлардан ким касал бўлса ёки бошида озор бўлса, рўза ёки садақа ёхуд қурбонлик (кўринишидаги) фидя (лозим бўлади)} (Бақара 196). Шунда Расулуллоҳ ﷺ менга: «Уч кун рўза тут, ёки олти мискинга бир фарақ (дон) садақа қил, ёки муяссар бўлганини қурбонлик қил», дедилар.